Moji roditelji su se razveli kada sam krenula u osnovnu školu. Tata je na razvodu tražio stan i auto, a mama starijeg brata i mene. On se sa time složio jer nije želeo da nas uzme. Od tada živimo privatno.
On je išao na more sa novom ženom, provodio se, kupovao nov skup nameštaj.. Ali nikada nije pitao brata i mene kako smo i da li nam nešto treba. Čak i kada smo mu nekad tražili pare uvek je govorio da nema iako ima troduplo veću platu od mame.
Dešavalo se da nekad nisam imala šta da jedem, ali mama se trudila da se to što ređe dešava čak iako je to značilo da radi i sa posla ide da sprema neke stanove, ulaze ili šta god može samo da dobije pare. Danas, završavam srednju školu sa odličnim uspehom, ne pijem, ne pušim, ne psujem, nisam ničega željna u životu čak iako nemam mnogo.
Brat na jednom od težih fakulteta sa svim desetkama.. A moj otac ide kod drugih i hvali se kako je on odgajao i lepo vaspitao svoju decu. Što se mene tiče on jedva i može da se nazove ocem.
