Devedesete, vreme krize i inflacije. Roditelji su prodavali zlatni porodični nakit da bi imali da mi plate kartu za bus, za srednju školu u gradu gde mi inače zivi tetka, tatina rođenja sestra kojoj su roditelji kupili trosoban stan 70tih kad se udala.
Kad je čula da ću u srednju, poludela je jer mi kao devojci sa sela dovoljno samo osnovna škola. Ni jednu zimu za te 4 godine nije mi dala da dođem kod nje na 2 sata da se ugrejem.
Časovi su često bili skraćeni zbog štrajkova i svi se nekud razbeže, a ja kao ona devojčica sa šibicama šetam, šetam da se ugrejem. Mrak, zima, promrzla. Nije bilo kao sada velikih supermarketa da uđem da se ogrejem.
Govorila je mojima da sam divljakuša koja ne zna da se ponaša i da nisam za njenu kuću. Njena mama je podržavala u toj laži jer se brat tada oženio sa doktorovom ćerkom pa su digli nos kao da su plemstvo a ja u jednoj istoj trenerci i staroj garderobi iz mamine mladosti.
Izvor: ispovesti.com
