“Moja bivša najbolja prijateljica je izgubila posao i bila tužna pa sam ju pozvala k sebi u goste u Njemačku, kupila joj kartu o svom trošku i rekla joj da ostane koliko želi.
Svaki dan nakon posla smo muž i ja s njom negdje išli, vodali ju da vidi sve i svašta, družili se, zezali..
Kad jedan dan pita ona mene jel smije da uzme mužev auto i ode do Berlina (oko 700km udaljenog), tamo joj živi sestrična. Ja joj ponudim svoj auto jer muž ide sa svojim na posao, a ja idem vlakom radi gužvi, pa auto ionako stoji.
Samo što ja vozim Opel astru, a moj muž Audi. Na što ona mene napadne, kako sam bezobrazna, da sve za sebe hoću imat, da nemam razumijevanja za nju,da mislim da sam bolja od nje, da ne zaslužuje ni na koji dan da dobije što želi.. I na kraju mi kaže da sutra odlazi.
I ženska se spakirala i otišla dok smo na poslu bili. Ne znam ni kako ni zašto, nit mi se javlja više. Nisam ju ni u jednom trenutku išla poniziti, pa i ja vozim taj isti auto..ne razumijem.”
preuzeto
