Federika Mogerini, visoka predstavnica Evropske unije za zajedničku spoljnu i odbrambenu politiku, nije isključila mogućnost razgraničenja između Srbije i Kosova, ali je istakla da moguća korekcija granica ne sme biti bazirana na etničkim linijama.
“Bez obzira na to o kakvim prilagođavanjima bi raspravljale strane u budućnosti, rezultat toga ne mogu biti etnički čiste zemlje. U bilo kom slučaju i na jednoj i na drugoj strani trebaju postojati multietničke zemlje”, podvukla je Mogerini.
Ona je ove navode iznela nakon sastanka na nivou ministara inostranih poslova, održanom u ponedeljak 10. decembra.
Šefovi evropskih diplomatija su danas raspravljali o prilikama na Zapadnom Balkanu ali tema procesa normalizacije odnosa između Srbije i Kosova zauzela je najveći deo vremena.
Mogerini je poručila, kako Beogradu tako i Prištini, da na njima leži odgovornost o sudbini dijaloga.
“Mi njima nudimo pomoć, prostor i savet, ali na njima je da odrede brzinu i ishod dijaloga”, poručila je Mogerini.
Ona je priznala da je dijalog trenutno u “poteškoćama” i, između ostalog, spomenula uvođenje tarife na uvoznu robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine kao jedan od razloga za zastoj u pregovaračkom procesu.
Ponovila je poziv prištinskim vlastima da povuku odluku o tarifama.
Bez obzira na to, šefica evropske diplomatije je naglasila da ostaje optimista u pogledu toga da je pravno obavezujući sporazum između Kosova i Srbije i dalje moguć.
Međutim, šefica diplomatije Hrvatske Marija Pejčinović Burić potvrdila je da su na sastanku EU ministri ocenili da je dijalog između Prištine i Beograda u zastoju.
“Svi (EU ministri) su izrazili želju da se stvore uslovi i okruženje za nastavak dijaloga. Mislimo da je to veoma važno za stabilnost, sigurnost i rešavanje otvorenih pitanja u Jugoistočnoj Evropi”, izjavila je na kraju sastanka Pejčinović Burić.
Hrvatska ministarka je podvukla da je zvanični Zagreb na sastanku insistirao na problemu koji ima Srbija u vezi suočavanja sa prošlošću što obuhvata i pitanja posledica raspada bivše Jugoslavije, poput pitanja granica, nestalih i suđenja za ratne zločine.
Pejčinović Burić je iznela ocenu da će procesi biti spori i neće ići u pravom smeru “dokle god sa srpske strane ne bude pravog suočavanja sa prošlošću i odricanjem od ideologije iz 90-ih”.