Takse od 30 odsto za izvoz voća, povrća i kukuruza iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije na Kosovo koje je Priština uvela polovinom jula, delimično su ukinute ove nedelje.
Stričnjaci kažu da je reč o političkoj igri.
Uvođenje ovakvih mera direktno ugrožava Centralnoevrospki ugovor o slobodnoj trgovini (CEFTA), smatra agroekonomista Milan Prostran.
CEFTA, ugovor zamišljen da olakša trgovinsku razmenu između zemalja centralne i istočne Evrope, poslednjih godina postaje sve češće poligon za politička previranja zemalja članica.
Danas su potpisnice ovog sporazuma Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Moldavija, Srbija, Kosovo i Crna Gora.
Predigra za EU
Njime je predviđena bescarinska razmena proizvoda među članicama. Ovaj dokument, ipak, omogućava potpisnicama uvođenje taksi zbog zaštite sopstvenih proizvođača i privrede.
Da bi se mere uvele, moraju da budu jasno argumetnovane pred Sekretarijatom CEFTA-e, kaže Prostran.
„Priština sigurno za mere nema dovoljno dokaza. Više je reč o psihološkom zaprećivanju, da bi se čule reakcije ostalih članica CEFTE. Kada se čulo da će reakcija biti, olduka za određene proizvode je povučena“, kaže Prostran.
Ovakve „trzavice“ svakako dovode u pitanje trgovinski sporazum, a Prostran dodaje da CEFTA očigledno kod mnogih članica nije dobro shvaćena i afirmisana.
Kako kaže, i druge članice su uvodile mere, pokušavajući da na taj način sačuvaju svoju privredu. Tako je, recimo, Makedonija uvodila takse na brašno, Bosna i Hercegovina na pivo i mineralnu vodu.
„Naravno da to nije u skladu sa sporazumom. CEFTA je predigra u kojoj se članice pripremaju za slobodnu trgovinu i slobdono tržište i za članstvo u EU.
CEFTA se uvek dovede do usijanja, a onda se stvari olabave. To tako ide iz godine u godinu“, kaže Prostran.
Istorijat CEFTA sporazuma
- Bivše članice su Poljska, Češka Republika, Slovačka, Slovenija, Mađarska i Hrvatska koje su postale članice Evropske unije.
- Prvobitni sporazum su potpisale zemlje Višegradske grupe – Poljska, Mađarska i Čehoslovačka 1992. godine.
- Kasnije članice su postale Slovenija (1996), Rumunija (1997), Bugarska (1998), Hrvatska (2002) i Makedonija (2006).
- Pošto su sve potpisnice prvobitnog sporazuma, osim Makedonije, ušle u Evropsku uniju, odlučeno da se Sporazum proširi.
- Na Samitu premijera Jugoistočne Evrope, u Bukureštu 6. aprila 2006, usvojena je deklaracija o proširenju.
Prostran smatra i da bi Sekretarijat CEFTA morao da bude efikasniji i da svaku nameru članice za uvođenje mera zna i dobro razmotri da li za to postoje argumetni.
„Srbija treba da brani osnovne principe i podseća članice na ugovor“, dodaje Prostran.
Kukuruz – najveće iznenađenje
I dok je prošlogodišnji plasman voća i povrća iz Srbije na Kosovo iznosio ukupno 2,2 miliona evra, vrednost kukuruza je značajno veća.
Plasman u vrednosti od 8,2 miliona evra ovu biljku svrstava među najznačajnije izvozne proizvode iz Srbije na Kosovo.
„Mere na kukuruz su me najviše iznenadile, jer je poznato da teritorija Kosova i Metohije nije pogodna za ovu kulturu“, kaže Prostran.
Da su takse zadržane, plasman kukuruza svakako ne bi bio smanjen, smatra Vukosav Saković iz udruženja Žita Srbije.
„Najveći smo im snabdevač. Kukuruz se na Kosovu minimalno proizvodi. Mera bi dovela do povećanja cene, a ne do smanjenja uvoza.
Time bi potrošači bili najugroženiji, pošto bi cene porasle u visini takse“, kaže za BBC na srpskom Saković.
7 namirnica
Umesto izvoznika 21 vrste proizvoda, od utorka su merama obuhvaćeni proizvođači paradajza, paprike, jabuke, kruške, šljive, malina i grožđa koji izlaze na ovo tržište.
Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić očekuje i njihovo ukidanje već naredne sedmice.
„Maline, kupine i grožđe, na primer, svakako nisu ključni proizvodi koji se plasiraju na tržište Kosova iz Srbije.
Nas bi više pogodile mere na šećer i ulje, recimo, kao što su nas pogodile one koje su uvedene za brašno“, kaže Prostran.
Plasman brašna – nestao
Ovo nisu prve mere kojima Kosovo krši CEFTA sporazum, kažu sagovornici BBC-ja iz Srbije. U oktobru 2017, uvedene su carine na uvoz brašna iz Srbije, a zatim u decembru i na građevinske blokove.
Takse na brašno uvedene su jedino Srbiji i njegov plasman sa oko 50,000 tona mesečno, spustile su na manje od tone, kaže Saković.
„Za razliku od novih mera, samo brašno iz Srbije je oporezovano.
Ne radi se ni o kakvoj ekonomskoj meri, već o obezbeđivanju monopolskog položaja jednog proizvođača“, kaže Saković.
Mere koje je Kosovo uvelo odnose se, osim Srbije, i na Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju, koja je zbog toga u nedelju obustavila izvoz voća i povrća na kosovsko tržište.
Predstavnici tih zemalja sastali su se ovim povodom u sredu u Beogradu. On su, osim novih, tražili ukidanje i svih ranije uvedenih mera prištinskih vlasti.
I sve dok na Balkanu bude političkih previranja i kupovine jeftinih političkih poena, ovakve situacije će se ponavljati i možda nadživeti CEFTU.
A, nakon CEFTE, sve nas čeka EU, gde su kriterijumi mnogo stroži.
