Zakleti antifašista i levičar, osnivač Instituta ekonomskih nauka, kandidat Američkog društva ekonomista za Nobelovu nagradu i verovatno najveći ekonomista sa ovih prostora, Branko Horvat predlagao je tokom najvećih ratnih sukoba ekonomsku saradnju i obnovu Jugoslavije.
Ovu ideju su tada sa gnušanjem, smatrajući je utopističkom, odbacili svi ratni i kriminalni režimi eks-JU republika, kao i veliki deo međunarodne zajednice. Do poslednjeg dana svog života profesor Horvat je ostao istrajan i dosledan u uverenju da su socijalizam, demokratija, tržišna privreda spojivi i ostvarivi.
Potpisivanjem sporazuma između Srbije, Albanije i Severne Makedonije 10. oktobra 2019. godine u Novom Sadu lideri ovih zemalja pokrenuli su inicijativu za formiranje “mini Šengena”. Poziv da se prikuljuče ovoj inicijativi uputili su Crnoj Gori, Kosovu i BiH.
Pokrateč ovog najvažnijeg projekta od razbijanja Jugoslavije je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zbog čega se, kao i profesor Horvat svojevremeno, suočio sa kritikama i napadima, kako iz zemlje tako i iz inostranstva.
Suština “mini Šengena” je da se maksimalno iskoristi ekonomski potencijal svih zemalja, privuče što više stranih investicija, poveća proizvodnja i izvoz, kroz slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga. kK i da se svim građanima omogući boravak i rad u drugoj zemlji.
Potpisivanjem sporazuma u Vašingtonu 04. septembra prošle godine, Kosovo je odlučilo da se pridruži inicijativi, dok BiH i Crna Gora još uvek nisu donele takvu odluku, a očekuje se da to uskoro učine.
Privredna komora Srbije i njen predsednik Marko Čadež uradili su pozitivne stvari u poslednjih šest meseci. Formirali su čvrst okvir za realizaciju projekta “malog Šengena” građenjem partnerstava sa privrednim komorama Kosova, Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije, BiH, Hrvatske i Slovenije.
Pandemija izazvana koronavirusom svakako je usporila praktičnu realizaciju “mini Šengen”, a za ostvarivanje ovakve inicijative neophodna je i snažna politička volja svih aktera. Nerešena bilateralna pitanja, duhovi prošlosti, animoziteti, nepoverenje i nesinhronizovano delovanje SAD i EU dodatno usporavaju i otežavaju realizaciju ovog projekta.
Brojni faktori u Evropi i svetu protive se ovoj inicijativi, jer njihovim interesima ne odgovara mir, stabilnost, poverenje i saradnja na Balkanu, istinska evropeizacija ovog prostora, ekonomski napredak, kao i ulazak svih država regiona u EU.