Da li je fenomen “zapadnjaštva” u kontekstu sistema vrednosti ustuknuo pred jačanjem nacionalista i neliberalista u svetu? Ovo je ključno pitanje kojom će se baviti učesnici 56. Minhenske bezbednosne konferencije koja će od danas (14. februar) u nemačkom gradu okupiti više od 35 predsednika država i Vlada.
U diskusijama o pitanju geopolitičke bezbednosti učestvovaće i lideri Zapadnog Balkana – predsednik Kosova, Hašim Tači (Hashim Thaci) i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Oba predsednika najavila su da će u Nemačkoj imati niz bilateralnih susreta na marginama minhenskog skupa.
Dan uoči Konferencije, u četvrtak 13. februara, Vučić i Tači su se, u odvojenim susretima, već sastali sa specijalnim izaslanikom predsednika Sjedinjenih Američkih Država za pregovore Srbije i Kosova, Ričardom Grenelom (Richard Grenell).
Nakon sastanka Vučić je najavio da će u petak biti potpisan okvirni sporazum o uspostavljanju železničke linije između Beograda i Prištine, objavio je Glas Amerike (VOA).
Da će 14. februara doći do potpisivanja pisma namere o železničkom saobraćaju između Srbije i Kosova, nagovestio i Hašim Tači.
“Biće i ostalih novih sporazuma nakon dogovora o direktnoj avionskoj liniji između Prištine i Beograda. Angažujemo se oko železničkog saobraćaja između Kosova i Srbije”, izjavio je predsednik Kosova nakon susreta sa Ričardom Grenelom u Minhenu.
U okviru konferencije, koja traje do nedelje 16. februara, učešće dvojice predsednika planirano je u okruglom stolu posvećenom Zapadnom Balkanu. Hašim Tači i Aleksandar Vučić i prošle godine su učestvovali na Minhenskom bezbednosnom forumu u okviru kojeg su govorili na panelu o bezbednosti u jugoistočnoj Evropi.
Svetska pozornica
Ove godine bezbednosna Konferencija u Minhenu u fokus stavlja pitanje snage Zapada. Kako je navedeno u godišnjem izveštaju objavljenom uoči početka skupa, postavlja se pitanje šta za svet znači situacija u kojoj Zapad pozornicu prepušta drugima u trenucima kada ne može da usaglasi zajednički strategiju. Navode se i primeri jačanja nacionalista i protivnika liberalizma u samim državama Zapada. U Evropi, u tom kontekstu, najpre se navodi primer premijera Mađarske Viktora Orbana.
“Mađarski premijer Viktor Orban predstavio se kao pionir u kritikovanju ‘liberalne’ Evrope, redefinisući ‘hrišćansku demokratiju’ kao suštinski ‘neliberalnu demokratiju’. To na domaćem terenu za njega znači odbranu tradicionalnih porodičnih vrednosti protiv ‘liberalne dekadencije’ a na međunarodnom planu, prema Orbanu, neliberalne demokrate moraju da se suprotstave liberalnim elitama koje zagovaraju svet bez nacija i otvorena društva. Orban i drugi odbacuju liberalni internacionalizam i zagovaraju novi nacionalizam koji predstavljaju kao jedini način zaštite suvereniteta svojih nacija”, navodi se u izveštaju ali i uz konstataciju da isti ti lideri, bez obzira na sve kritike i dalje “rado prihvataju novac Evropske unije za unapređenje svojih privatnih interesa”.
‘Putemkinova sela’
U okviru godišnjeg izveštaja organizatori Konferencije su se na neki način poigrali rečima analizirajući određene oblasti i države. Tako se uloga Rusije u svetu obrađuje kroz naslovom “Putemkinova sela” (Putemkin’s State).
U analizi se zaključuje da je Rusija u 2019. godini, “odigravši dobro sa lošim kartama u rukama, ostvarila nekoliko diplomatskih pobeda”.
“Uprkos tome što nije bilo značajne promene u spoljnoj politici Kremlja, protekla godina svedočila je ponovnom prijemu Rusije u Savet Evrope, isporuci ruskog protivvazdušnog raketnog sistema S-400 članici NATO-a – Turskoj i učvršćivanju statusa Moskve kao moćnog aktera na Bliskom istoku”, piše u izveštaju.
Na spoljnom planu naglašava se jačanje odnosa na relaciji Moskva – Peking. Rusija je, navodi se, “oživela prodaju oružja Kini”, dok je prema podacima zvaničnog Pekinga, trgovinska razmena dve zemlje porasla za 27 procenata u 2018.
“Najveća prednost rusko-kineskog saveza čini se bliska lična veza sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, koga ruski predsednik Vladimir Putin zove svojim ‘dragim prijateljem’, sa kojim se sastao oko 30 puta”, piše u analizi Konferencije.
Kina: Sila koja se meša
Govoreći o Kini, autori bezbednosnog izveštaja podsećaju da je kabinet predsednika Kine, Si Đinpinga (Xi Jinping) u julu 2019. objavio nezvaničan dokument u kome je osudio “rastući hegemonizam, politiku moći, jednostranost” i provokacije SAD, kako se navodi, uz jasnu poruku da je “Kina je spremna da uzvrati”.
“Pored vojnog hardvera, skokovi koje Kina čini u drugim tehnološkim sferama takođe se osećaju širom sveta. U 2019. godini dovršila je prestižne svemirske projekte i utvrdila svoj položaj kao pionirska svemirska sila. Naglašavanje kineske superiornosti u novim tehnologijama poput veštačke inteligencije, kvantnog računanja i tehnologije povezivanja uzrokovalo je zabrinutost na Zapadu i intenzivnu raspravu o tome kako balansirati između bliskih ekonomskih veza sa Kinom naspram ratućih bezbednosnih pitanja”, navodi se u Minhenskom izveštaju.
Dodaje se, takođe, da Peking kontinuirano izvozi tehnologiju namenjenu nadzoru, te da postoji “rastuća zabrinutost da budućnost sa sobom nosi tehnološku podelu sveta na one koji operišu koristeći zapadnu tehnologiju i na one koji to čine uz kinesku”.
Konstatuje se i da se zvanična Kina na unutrašnjem planu suočava sa sve većim otporom centralizaciji koju nameće Si Đinping.
“Kina je u 2019. zabeležila najniži privredni rast u poslednjih trideset godina, boreći se da ostane u toku sa rastom nivoa duga i demografskim promenama. Ukoliko nova politička rigidnost uslovi dalji pad, nezadovoljstvo se može povećati”, zaključuju organizatori Konferencije.
Evropa: Takmičenje za Evroviziju
Još jedna igra reči. Ovoga puta za Evropu. Zaključuje se da se debata o strateškom pravcu Evrope “zakuvala” tokom 2019.
“U uslovima sve veće konkurencije moćnih sila i rastućeg rizika da se nađe u unakrsnoj vatri, Evropa žustro polemiše na koji način može da utvrditi svoju poziciju kao globalni igrač. Sposobnost Evrope da održi svoju bezbednost i prosperitet i vodi nezavisnu spoljnu politiku već se dovodi u pitanje na raznim frontovima”, navodi se u izveštaju i u tom kontekstu dodaje da predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) uporno upozorava da će, ako ne nauči jezik moći, Evropa “geopolitički nestati” ili će, pak, drugi odlučivati o njenoj sudbini.
SAD – podeljena država
Autori bezbednosnog izveštaja smatraju da je predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp (Trump) već ostavio dugoročan uticaj na američku spoljnu politiku, oslanjajući se na, kao kažu, solidnu podršku i među biračima i u Republikanskoj partiji.
O ulozi SAD u odnosu na krizna žarišta u svetu, u izveštaju se citira ocena američkog istoričara Hala Brandsa koji je Trampovu spoljnu politiku opisao kao seriju “nepromišljenih izbora, loših dogovora i opasnih provokacija”.
“Napori SAD-a da reše najveći izazov po svoj nacionalni interes, a to je Kina, su dobar primer za to. Suprotno prvobitnoj tvrdnji Trampa da su ’trgovinski ratovi dobri i laki za dobijanje’, neverovatna razmena recipročnog povećanja tarifa smanjila je globalnu ekonomsku proizvodnju za 0,8 odsto u 2019.”, navodi se u izveštaju procena Međunarodnog monetarnog fonda.
Ko će učestvovati?
U najavi konferencije navedeno je da će se od 14. do 16. februara u Minhenu okupiti više od 500 učesnika. Pored predsednika država i vlada, u raspravi o bezbednosti učestvovaće više od sto ministara spoljnih poslova i odbrane.
Kako se naglašava, prvi put na ovom skupu pojaviće se francuski predsednik Emanuel Makron i premijer Kanade Džastin Trudo (Justin Trudeau).
Među zvaničnicima sa spiska učesnika su i državni sekretar SAD Majk Pompeo, predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi. Ispred bezbednosnih međunarodnih organizacija očekuje se dolazak generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga i Interpola Jirgena Štoka. Iz Rusije je najavljen dolazak ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. U okviru bezbednosti digitalne tehnologije najavljen je i dolazak prvog čoveka Fejsbuka (Facebook), Marka Cukerberga.
