Direktor za Evropu Međunarodnog republikanskog instituta Pol Mekarti rekao je da nakon pisma američkog predsednika Džozefa Bajdena, u kom je pominjao uzajamno priznanje Srbije i Kosova, nije došlo do bilo kakve promene američke politike prema pitanju dijaloga Srbije i Kosova, piše Glas Amerike.
“To je konstanta američke politike. Sećam se, čini mi se da je 2019, u jednoj zvaničnoj komunikaciji bivši predsednik Tramp objavio da SAD željno iščekuju momenat kada će Srbija i Kosovo postići međusobno priznanje. Tako da to nije ništa novo. Međutim, verujem da nije baš najbolja ideja kombinovati čestitku povodom Dana državnosti, koji ovom prilikom čestitam vašoj publici – treba da budete veoma ponosni, i pominjanje punog priznanja nezavisnosti Kosova. Svi znaju da se radi o procesu i normalizaciji koja će biti postepena. Istakao bih da deluje da zemlje Evropske unije prema tom pitanju nemaju univerzalan stav. Pet njenih članica ne priznaje nezavisnost Kosova. Sjedinjene Američke Države su, sa druge strane, prilično otvorene da je krajnji ishod koji očekuju međusobno priznanje dve zemlje“, rekao je Mekarti.
Na pitanje zašto bi onda predsednik Srbije Aleksandar Vučić i drugi zvaničnici Srbije takve poruke ipak shvatili kao promenu politike SAD, Mekarti kaže da predsednik Srbije pokušava da ojača svoju poziciju – što mu je omogućila poruka predsednika Bajdena.
“Ovo nije prvi put da su se predsednik ili drugi srpski lideri uvredili zbog komunikacije koja stiže iz Vašingtona. I to nije ništa novo. Vučić može da kupuje vreme – pogotovo jer je tema priznavanja Kosova prilično nepopularna u javnosti Srbije. Prisutna je tu i nešto dvosmislenija pozicija Evropske unije čijih pet članica ima drugačije mišljenje o suverenitetu Kosova. Tako da je Vučić u poziciji da kupuje vreme – posebno imajući u vidu podršku Rusije i Kine ukoliko bi stvari stigle do Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Mislim da bi iskorak SAD u ovom slučaju bio da deluju neposrednije prema Srbiji i to je ono što bismo mogli očekivati od nove administracije“, naveo je on.
Mekarti smatra da ni Trampova administracija nije imala mnogo drugačiji stav prema tom pitnju, sa pozicije zvanične komunikacije.
“Međutim, rekao bih da je Trampova administracija verovatno bila otvorenija za stavove Beograda u poređenju sa Prištinom. Mislim da se svi možemo saglasiti o tome. Više su se usredsredili na ekonomsku normalizaciju, koja čini okosnicu sporazuma u Vašingtonu koji su prošlog septembra potpisali lideri Srbije i Kosova. Dakle, oni su se zapravo usredsredili na to, a ne na cilj međusobnog priznavanja, koji je naveden u Bajdenovom pismu“, istakao je on.
Mekarti je ponovio da je međusobno priznanje uvek bilo u osnovi politike američke administracije.
“Druga stvar je, međutim, izbor trenutka kada će admnistracija iskazati interesovanje da to bude primenjeno u praksi. Deluje da se američka administracija u godini pre potpisivanja Vašingtonskog sporazuma usredsredila na ekonomsku normalizaciju kao korak ka krajnjem cilju za koji se zalaže američka spoljna politika – međusobnom priznanju“, naveo je Mekarti.
Prema njegovom mišljenju, na Zapadu – Evropskoj uniji, Briselu i Vašingtonu je da stvore okruženje u kom će se pregovori odvijati korak po korak.
“Postoje pitanja u sferi ekonomske normalizacije o kojima se može razgovarati. Na primer – američka Međunarodna finansijska korporacija (DFC) nedavno je otvorila kancelariju u Beogradu. Kroz taj mehanizam se nude sredstva. Bajdenova administracija je takođe ukazala da će bliže sarađivati sa Briselom na stvaranju okruženja za postepeni napredak. A ekonomska normalizacija je jedan od tih koraka“, rekao je on.
Govoreći o mogućem rešenju za Kosovo i kada bi moglo biti postignuto, Mekarti kaže da misli da će za to biti potrebno vreme te da bi trebalo imati umerena očekivanja.
“Mislim da bi bilo najbolje da nastave da postižu i primenjuju sporazume u raznim oblastima. I da bi to moglo doprineti nekoj vrsti uzajamnog priznanja nezavisnosti. Ne znam kada bi se to moglo dogoditi. Mislim da je potrebno da budemo diplomatičniji kako bi se stvorila politička klima da lideri dve zemlje budu za pregovaračkim stolom. I pažljivi u isticanju onoga što očekujemo od strana u procesu – znajući da rešenje treba da postignu pregovarači i da ono treba da stigne sa tog područja. Konačno priznanje je rešenje o kome će se dugoročno pregovarati“, kazao je Mekarti.
On je naveo, da po stabilnost Zapadnog Balkana nije dobro da Kosovo ostane međunarodno nepriznato, da ima neodređen status.
“U dugoročnom smislu to stvara prilično nestabilnu situaciju. Uzajamno priznanje treba da bude okončanje tog procesa. Ne znam kako bi to tačno moglo da izgleda. Ono što bih želeo da vidim u narednim godinama su pregovori i dogovor, a deo toga se već nalazi u sporazmu postignutom u Vašingtonu. Saradnja u oblasti energetike bi, primera radi, bio korak u pravom smeru. Takođe, mi smo kao organizacija, organizovali susrete ljudi iz poslovne zajednice Kosova i Srbije, da vidimo kako stvari tu stoje. Učesnici, koji su tu bili u ličnom svojstvu, razmenjivali su iskustva i mišljenja o ekonomskoj saradnji“, rekao je Mekarti.
