Politički analitičar Škeljzen Maljići ocenjuje za Kosovo Online da su godinu na izmaku na Kosovu obeležile ekonomske i političke blokade koje je uvela “neodgovorna” Vlada u Prištini.
On rešenje za odnose Kosova i Srbije, ali i čitavog regiona, vidi u realizaciji incijative mini Šengen, i ukazuje da kosovske vlasti smatraju da je Srpska lista “problematična” jer predstavlja produženu ruku Vlade Srbije.
Gospodine Maljići, kakva je bila 2019. godina za Kosovo, po čemu ćemo je pamtiti?
“Pamtićemo je po mnogim blokadama i što je onemogućen nastavk dijaloga zbog takse, to je bila glupa i nepotrebna oduka. Ako je u početku imala nekog smisla, onda kasnije nije. Upamćena je i po bezobzirnoj Vladi koja je imala mnogo ministara, savetnika ministara, oko 100 ih je bilo. Besomučno je trošila na sve strane, zapravo 2016. su bile razne blokade, ranije su bacali suzavac da se spreče neke odluke u Paralmentu, a sada su došle dve neodgovorne garniture na vlast, tako da ovi izbori su na neki način bili protiv takve vrste vlasti. Prvi put se zna da je i kod Samoopredeljenja i kod DSK glasano za mlađe kadrove koji su i kandidovani. Međutim ova stara garda, naročito kod DSK, ne želi da baš prepusti vlast, videćemo šta će se desiti.”
Krajem 2018. se uveliko pričalo o konačnom sporazumu između Kosova i Srbije, a tokom 2019. nije bilo dijaloga uopšte. Da li sporazum možemo očekivati u narednoj godini?
“Pa to je bilo i prošle godine, i sada opet kažu, Amerikanci i neki drugi šalju te poruke, dajte nastavite taj dijalog, ukinite ili suspendujte takes, da bi mogli da nastavimo. Oni obećavaju da bi za četri do šest meseci mogli nešto da urade. Prošle godine je propuštena prilika, sada da li postoje šanse niko ne zna, uskoro će biti izbori i u Srbiji, može i to da spreči…postoje nekakvi planovi ili dogovori na najvišim nivoima između SAD i Rusije da bi ovo mogli da pokrenu sa mrtve tačke. Neću da spekulišem ali ako već Makron i Amerika kažu suspendujte taksu da bi mogli da nastavimo posao…ne znam. Nije više u pitanju razmena teritorija, možda je ovo što se radilo na mini Šengenu neka vrstu relaksacije unutar regiona, da se Zapadni Balkan samoorganizuje po principma Evropske unije. Možda je to neka vrsta izlaza iz ove blokade koju smo imali više godina. Možda bi to i Srbiji, odnonso Vučiću i njegovoj ekipi pomoglo da izađe, da promeni ustav, procedura je već počela i da na neki način prizna Kosovo. Ako i ne prizna Kosovo, da dozvoli da se ide napred sa učlanjenjem u UN, poput modela dve Nemačke kada su postale članice UN. Zapadna Nemačka nije priznavala istočnu Nemačku, ali nije ometala njeno članstvo. Tako je i ovo možda neki pokušaj, mada to niko ne kaže. Tu je i drugi elemenat, da će se Evropa obavezati da napravi neku vrstu plana da investira u region, jer mi dosta zaostajemo.”
Ramuš Haradinaj je podneo ostavku na mesto premijera zbog poziva Specijalnog suda, ali je protekla i ova godina bez optužnica?
“Nekoliko puta je najavljeno da će uskoro da krenu te optužnice, to ćemo videti. Na neki način to je sad postala rutina ovde, ne verujem da će biti nekih velikih dramatičnih situacija. Ranije se pretpostavljalo da će biti bolje, da i ako počne suđenje, da na vlasti budu ovi koji su bili u OVK. Pošto oni nisu sada na vlasti, imaće glasnogovornika Aljbina Kurtija, ako bude premijer. Ne znam kako će se on ponašati, ranije je osporavao ovaj sud. Na Kosovu je došlo do promene raspoloženja glasača i smene generacije, 20 godina na vlasti onih koji su ratovali je bilo dovoljno. Vreme je da dođe nova generacija, ja sam i predviđao da će 2020. doći do nekakve smene, mislim da polako idemo ka tome, to može da pomogne i Specijalnom sudu da se neki ljudi koji su pravili zločine osude, ako ima dokaza, i da se onemoguće da se kandiduju i da budu na vlasti.”
Kako vidite poziciju Srpske liste na Kosovu i u budućoj Vladi Kosova?
“Srpska lista je problematična kada se gleda sa kosovske strane jer je ona neka vrsta produžene ruke srpske Vlade i onemogućava čak formiranje nekih slobodnih konfiguracija lokalnih Srba, koji nisu potpuno zadovoljni sa Srpskom listom, ali ne mogu da dođu do izražaja. Posle ubistva Olivera Ivanovića postoji strah i pritisci. Milosm da će Nova Vlada i predviđanja da će krenuti nekakvi direktni razgovori sa lokalnim Srbima, možda imati uspeha, naročito ako se uznapreduje u ovom drugom procesu da se pospeši regionalna saradnja i ovaj mini Šengen i sve ove mere. To je neki pozitivan scenario, gde bi na prvo mesto trebalo da dođe demokratija, ekonomski prosperitet i uvažavanje građana ili predstavljanje realnih interesa ljudi, ali ne samo ova etnička reprezentacija. To onda važi i za Albance, ali oni bar imaju neku konfiguraciju raznih grupa. Trebalo bi da se deetnicizuje politika koliko je to moguće.”
