Stručnjak za politička pitanja Škeljzen Malići izjavio je da nakon optužnice Specijalnog suda protiv kosovskog predsednika Hašima Tačija o ostavci predsednika treba da se raspravlja iz dva aspekta, o moralnoj obavezi i o državnom interesu.
Malići, prenosi Ekonomia Onlajn, ocenjuje da ne postoji obavezujući pravni instrument koji bi ga mogao obavezati Tačija da podnese ostavku.
“Predsednik je izjavio da neće podneti ostavku i da ne postoji obavezujući pravni instrument koji bi ga na to obavezao. Naravno, o ostavci se još uvek može razgovarati u smislu moralne obaveze, ili čak državnog interesa, ako će odluka predsednika uticati na politički proces i ako je narušena funkcionalnost Predsedništva kao važne državne institucije”, navodi Malići.
Ovaj drugi razlog je, prema njegovoj oceni, veoma važan ako bi ostanak na mestu predsednika bio povod za političku blokadu.
“Drugim rečima, predsednikovo pravo kao pojedinca mora se razlikovati od tretiranja kao osumnjičenog za ratne zločine, sve dok nam Specijalni sud ne potvrdi optužnicu. Čak je i moralno pravo u ovom slučaju na strani predsednika, jer je on, kao drugi osumnjičeni za ratne zločine, okaljan i javno linčovan, bez potvrde optužbe tužilaštva. U samom Specijalnom sudu predsednik je u fazi kada se prema njemu postupa kao osumnjičenom, a ne kao prema optuženom za ratne zločine”, upozorava Malići.
Malići je osvrćući se na proces dijaloga sa Srbijom istakao da taj proces nema direktne veze sa optužnicom protiv Tačija i kao takav treba da se nastavi.
Malići naglašava da kada bi međuinstitucionalni odnosi na Kosovu dobro funkcionisali, tada bi umesto predsednika Tačija, predsednica parlamenta Vjosa Osmani mogla da ide u Vašington.
“Dijalog je proces koji nije direktno povezan sa najavom optužbe protiv predsednika, iako je to u početku sprečilo samit lidera Kosova i Srbije u Beloj kući. Ako su, kako se nagađa, informacije o optužbi objavljene u nameri da opstruiraju samit u Vašingtonu, onda je to još jedan razlog za početak razgovora”, rekao je Malići.
On je podsetio da je izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa već potvrdio da će sastanak biti održan uskoro i da postoji spremnost strana da se sastanu.
“Trenutno postoji konfuzija u predstavljanju Kosova, kako odbaciti predsednika Tačija sa učešća na samitu. Mislim da kosovski politički subjekti i odgovorne institucije sprovode intenzivne konsultacije da pronađu alternativu, mada šanse da se to brzo dogodi nisu velike”, rekao je Malići.
Trenutno Kosovo ima krhku vladu i premijer Avdulah Hoti se nije osećao ugodno da predstavlja zemlju na samitu 27. juna i još uvek to može da vidi kao problem, navodi on.
“Da su odnosi između glavnih institucija i lidera Kosova bili dobri, a nisu, umesto predsednika, predsednica Skupštine Kosova Vjosa Osmani mogla bi da ide na sledeći samit u Vašington, ali ona ne bi imala podršku za predstavljanje u širem smislu, jer je u sukobu ne samo sa svojom strankom već i sa spektrom stranaka koje su na vlasti i zalažu se za nastavak dijaloga”, ocenjuje Malići.
Možda je alternativa, navodi on, da Skupština Kosova delegira kredibilnu ličnost koja ima podršku većine političkih subjekata u Skupštini Kosova.
Sastanak 27. juna u Vašingtonu nije održan zbog objavljivanja optužnice protiv predsednika Kosova, a očekuje se da će taj sastanak biti održan nekog drugog dana, potvrdio je Trampov specijalni izaslanik za dijalog između Kosova i Srbije, Ričard Grenel.
Premijer Kosova Avdulah Hoti potvrdio je da će prisustvovati tom sastanku čim stigne poziv.
