Kontroverzne su gotovo uvek, ponekad i pune tenzija, debate o pravima i statusu Albanaca u Makedoniji, s obzirom na to da zadiru u delikatnu sferu međunacionalnih odnosa. Dileme, pa i strasti uzavrele su ponovo sredinom novembra posle odluke Sobranja da počne procedura za donošenje novog zakona o upotrebi jezika. Naslov zakona koji je predložila koaliciona Vlada premijera Zorana Zaeva čisto formalno govori o upotrebi jezika drugih naroda koji žive u Makedoniji, kako se oficijalno u Ustavu nazivaju pripadnici drugih nacionalnosti. Ovaj, kao i prethodni zakoni o jezicima, isključivo se odnosi na oficijelnu upotrebu albanskog jezika.
Protivrečnosti i netrpeljivo suprotstavljena mišljenja o statusu Albanaca i upotrebi jezika datiraju praktično od osamostaljenja Makedonije. To je bilo jedan od povoda za oružani sukob u Makedoniji 2001. godine, za koji još nije definisano da li je bio borba za prava ili za teritorije. Sukob je završen Ohridskim mirovnim dogovorom, koji je postignut posle dugih i mučnih pregovora, uz direktno posredovanje Evropske unije i SAD-a. Upravo na Ohridski dogovor i na amandman Ustava koji iz njega proizlazi pozivaju se koaliciona Vlada socijaldemokrata i dve partije Albanaca, koje su predlagač zakona o upotrebi jezika. Tvrde, iako ne kategorično, da će se tek ovim zakonom konačno sprovesti obaveze koje proizlaze iz Ohridskog dogovora, usvojenog još u avgustu 2001. godine.
Novi, treći zakon o jezicima za poslednjih desetak godina predviđa da albanski konačno postane drugi službeni jezik u Makedoniji. Predlog zakona nameće obavezu da se albanski jezik koristi u svim institucijama vlasti na državnom i lokalnom nivou. Makedonski je službeni jezik na teritoriji cele države i u međunarodnim odnosima. Ovaj, kao i prethodni zakoni o jezicima, poziva se na Peti amandman na Ustav Makedonije, koji predviđa da “drugi jezik”, koji govori najmanje 20 procenata građana, može da se koristi u službenoj komunikaciji. Cenzus o brojnosti ispunjavaju samo pripadnici albanske nacionalnosti. Određen je na osnovu popisa još iz 2002. godine, a popis iz 2011. prekinut je na samom početku, navodno, iz tehničkih razloga.
Oštra reakcija VMRO-DPMNE-a
Cenzus od 20 procenata za upotrebu jezika najpre je važio samo na lokalnom nivou, u opštinama uglavnom u zapadnoj Makedoniji, zatim je proširen na Sobranje i deo državnih institucija da bi, zahvaljujući najnovijem predlogu, konačno postao drugi službeni jezik. Prethodno su poslanici partija Albanaca u Sobranju na plenarnim i na sednicama komisija govorili na maternjem jeziku, uz simultan prevod na makedonski. Predlog novog zakona predviđa da se i plenarna sednica Sobranja vodi na albanskom jeziku, a njegova upotreba proširena je i na sednice Vlade i drugih državnih institucija.
Pripadnicima drugih nacionalnosti, kojih je manje od 20 posto – Turcima, Romima, Srbima, Bošnjacima i drugima – ovaj zakon ne osporava pravo na upotrebu maternjeg jezika, ali, kao i prethodni, nema instrumenata kako da se to ostvari u službenoj komunikaciji na državnom nivou. “Drugi” su ostavljeni na (ne)milost lokalnoj upravi, koja, prema Ustavu, treba da reguliše upotrebu jezika, ali nijedna opština to nije učinila. Prema predlogu novog zakona Makedonija postaje dvojezična država. Makedonija se definiše kao multietnička država, ali ni ovim zakonom nije obezbeđeno sprovođenje principa multijezičnosti u službenoj komunikaciji. Ima nekih poboljšanja u korišćenju ličnih dokumenata, ali službeni jezici su samo makedonski i albanski.
Predlog zakona izazvao je, očekivano, oštru reakciju opozicione VMRO-DPMNE, koja se, kao nacionalna partija, često i sa nacionalističkih pozicija, izjašnjava protiv proširivanja prava pripadnika albanske nacionalnosti. Partija Nikole Gruevskog kategorično tvrdi da je novi zakon o jezicima suprotan Ustavu. Parlamentarna debata o zakonu o upotrebi (albanskog) jezika došla je kao poručena Gruevskom i rukovodstvu njegove partije. Nacionalističkim nabojem, koji stalno prati delikatnu temu o upotrebi albanskog jezika, nastoje da podignu debatu na što viši nivo ne bi li, barem delimično, skrenuli pažnju sa katastrofalnog poraza na nedavnim lokalnim izborima.
Poređenje s Bosnom i Hercegovinom
Gruevski i ono što je ostalo od njegove partije dramatično upozoravaju da će zakon o upotrebi jezika od Makedonije napraviti dvonacionalnu i dvojezičnu državu. Tvrde da, umesto da zbližava, ovaj zakon razgrađuje i pravi Makedoniju krhkom, slabom državom te da otvara put za kantonizaciju, pa i podelu države. S novim zakonom o jezicima Makedonija će postati nefunkcionalna država, kao što je Bosna i Hercegovina, tvrdi visoki funkcioner VMRO-DPMNE-a Vladimir Đorčev, jedan od malobrojnih iz stare garde koji su posle svega ostali uz Gruevskog. Nije precizirao, ali poređenje sa Bosnom i Hercegovinom odnosilo se na entitetske razlike, a pre svega na dominantan uticaj međunarodne zajednice, koja, prema oceni Đorčeva, pogrešno nameće donošenje novog zakona.
Glavna meta napada, kako je uobičajeno, jest premijer i čelnik vladajućeg Socijaldemokratskog saveza Makedonije Zoran Zaev. Njegova Vlada naziva se “marionetskom, podložna je stranim uticajima, a novi zakon je posledica popuštanja pred spoljnim, ali i pritiscima koalicionih partija Albanaca, bez čijeg učešća nije mogao da sastavi vladu”. Opozicija ima i dodatni motiv za napad na premijera Zaeva, koji je, smišljeno ili ne, uporedo sa zakonom o jeziku intenzivirao proces rešavanja pitanja imena, koji je “crvena marama” za partiju Gruevskog. Žestoko optužuju Zaeva i njegovu Vladu da će, pod stranim pritiskom, “prodati” ime, identitet i jezik. Zaev je već optužen da krčmi jezik potpisivanjem Dogovora o dobrosusedstvu sa Bugarskom, u kojem se ne spominje izričito makedonski jezik.
Tema u vezi sa imenom je dobrodošla opozicionom VMRO-DPMNE-u, s obzirom na to da ne može da ide predaleko u napadima na zakon o upotrebi (albanskog) jezika. Osnove su postavili Gruevski i njegov dugogodišnji koalicioni partner i čelnik Demokratske unije Albanaca Ali Ahmeti, sa dva zakona o jeziku, koji su doneti 2008. i 2011. godine. Novi, treći zakon proširuje upotrebu albanskog jezika, izdižući ga na nivo drugog službenog jezika. Novi zakon o jezicima ima nedorečenosti iako predlagači tvrde da se njime konačno iscrpljuju odredbe predviđene Ohridskim mirovnim dogovorom. Traže od Venecijanske komisije mišljenje o dva člana zakona – da albanski jezik bude zastupljen na uniformama vojske i policije, kao i na novčanicama.
Prijedlog s ‘evropskom zastavicom’
Ima u koalicionoj Vladi očigledno i drugih neslaganja o tekstu zakona. Vladajući socijaldemokrati, koji su sa partijama Albanaca njegovi predlagači, najavili su da će u skupštinskoj debati, koja treba da počne krajem meseca, podneti amandmane. Nije precizirano na koje delove zakona, a neizvesno je da li će se i kako to odraziti na odnose u koaliciji. Amandmane na predlog zakona o jezicima najavio je i opozicioni VMRO-DPMNE. Ima špekulacija da će opoziciona partija podnošenjem velikog broja amandmana pokušati da blokira donošenje zakona. Predstavnici partije Gruevskog u javnim nastupima nisu ni potvrdili ni odbacili takvu mogućnost, koja je već viđena u Sobranju.
Očigledno ima nedorečenosti u novom zakonu, koji zadire u delikatnu sferu međunacionalnih odnosa. Zakone koji regulišu status i prava Albanaca po pravilu prate odbojnost i neslaganje kod Makedonaca, ali i pripadnika drugih naroda koji žive u Makedoniji, a ponekad i tenzije u međunacionalnim odnosima. Nema, barem za sada, neke izrazite nacionalističke retorike povodom predloga novog zakona o jezicima. Uobičajena je reakcija Makedonaca i pripadnika drugih nacionalnosti da Albanci na osnovu cenzusa o brojnosti traže previše prava, a da malo ili uopšte ne poštuju obaveze prema drugima.
Predlog zakona o jezicima ima tzv. evropsku zastavicu, što podrazumeva određenu proceduru i rokove te se očekuje da bude usvojen krajem ovog ili početkom sledećeg meseca. Naravno, ako se ne dogodi nešto nepredviđeno. Kako će se primenjivati i funkcionisati zakon kojim se uvodi dvojezičnost u Makedoniji niko sa sigurnošću ne može da predvidi.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
