Ukoliko predsjednik Đorđe Ivanov konačno dodijeli mandat za sastav vlade, otvara se put za izlazak iz krize; alternativa su nove, opasne neizvjesnosti.
Ima li naznaka da se Makedonija bliži konačnom raspletu krize? Na ovo pitanje puno nade i neizvesnosti oberučke bi pozitivno odgovorili svi građani Makedonije, bez obzira na nacionalnost i veru. Sem, naravno, nečasnih izuzetaka željnih vlasti, nasilja i krvi. Optimizam, ono malo što ga ima, zasniva se više na nadanju, nego na činjenicama.
Mnogi hoće da veruju da su “krvavi četvrtak” u Sobranju i brutalno prebijanje poslanika bili kulminacija krize. Jedva da ohrabruje dvosmislena izjava predsjednika Đorđe Ivanova o dodeljivanju mandata. Može se, tek sa mnogo dobre volje, tumačiti kao napuštanje pozicije kojom mesecima blokira formiranje vlade, državu i usložnjava krizu.
Ivanov je pod snažnim i direktnim američkim pritiskom ublažio svoju isključivu poziciju. Ostaje nepomirljiv protivnik takozvane Tiranske platforme, ali sada kategorični zahtev za njeno javno odbacivanje nije uslov. Od socijaldemokata i tri partije Albanaca, koji su obezbedili većinu u Sobranju, sada traži garancije da će jačati unitarnost države i delovati u skladu sa Ustavom.
‘Krvavi četvrtak’
Saopštenjem o modifikovanim uslovima za dodeljivanje mandata Ivanov je faktički priznao izbor Talata Džaferija za predsednika Sobranja, što, zajedno sa formiranjem vlade, može da vodi ka deblokadi krize. Upravo zbog toga je za Nikolu Gruevskog i vrh njegove partije izbor Džaferija bilo povod za „događanje naroda“, brutalno prebijanje poslanika.
“Krvavi četvrtak”, kako se s pravom nazivaju događaji od 27. aprila, ostaće upisani velikim slovima na crnim stranicama istorije Makedonije. Zajedno sa imenima aktera i učesnika krvavivih, zločinačkih događaja. Kako odmiče vreme, sve je jasnije da je to bio smišljen pokušaj da se izazove haos, uvede vanredno stanje, da iza toga stoje Gruevski i grupa njegovih najbližih saradnika sa namerom da se vrate na vlast.
Nepobitno je utvrđeno da su vrata Sobranja „narodu“ otvorila tri poslanika partije Gruevskog, uz asistenciju pet pripadnika obezbeđenja, koji su suspendovani. Poslanici VMRO DPMNE su aplauzom i zagrljajima dočekali “narod” koji je “osvojio” parlament, kao da su unapred znali ko će im doći u “goste”. Saučesnici unutar parlamenta, zna se koji, odveli su udarnu grupu kriminalaca i nasilnika najkraćim putem u salu Pres centra, gde su bili netom izbarani predsednik Sobranja Džaferi, lider socijaldemokrata Zoran Zaev, poslanici njegove i partija Albanaca.
Nasilnici i kriminalci su ih gotovo dva sata držali kao taoce, maltretirali, vređali i tukli pesnicama, stolicama i stativima od televizijskih kamera, čime su stigli. Najteže je prošao Zijadin Sela, lider Alijanse Albanaca, koji je, sav u krvi i sa frarkturom lobanje, prebačen u bolnicu, gde je proveo desetak dana. “Složno” su ga tukli otac i sin, koji su pritvoreni i osumnjičeni za pokušaj ubistva.
Protiv tridesetak nasilnika, koji su na slobodi, vodi se istraga za učešće u grupi, što je izazvalo negodovanje građana, koji su uživo, preko tv ekrana, gledali njihovo divljanje i nasilje. Potvrdilo se još jednom koliko su pravosuđe i tužilaštvo partizirani. Blagom kvalifikacijom, kao da se radi o uličnoj tuči, a ne napadu na poslanike i parlament, zgroženi su advokati i pravnici. Tvrde da za planirano uvođenje vanrednog stanja ima tri nivoa odgovornosti. Najpre, to su planeri i naručioci, zatim organizatori i, na kraju, izvršioci, među kojima su bili kriminalci suđeni za teška krivična dela i ubistva. Sigurno se nisu slučajno našli u “prvim borbenim redovima”.
Kako je ‘narod osvajao’ Sobranje
Ko je ko u nesupelom i krvavom pokušaju da se uvede vanredno stanje javnost zna i lako prepoznaje. Osnovana je sumnja da je deo partijskog policijskog vrha bio ključni saučesnik u pokušaju da se uvede vanredno stanje, o čemu se vodi istraga. Policajci nisu sprečavali “narod” da “osvoji” Sobranje, a specijalci, koji su spasavali poslanike od razjarene mase i isterali “oslobodioce”, aktivirani su sa dva sata zakašnjenja. Šta je trebalo da se dogodi u ta dva sata – nije teško pretpostaviti.
Plan za uvođenje vanrednog stanja nije uspeo, a razlozi se, za sada, mogu samo nagađati. Jedan od bitnih je prisebnost rukovodstva socijaldemokrata i partija Albanaca, koji su sprečili članove i simpatizere da krenu ka Sobranju kako bi ih spasavali. Izbegnuti su, na sreću, građanski i međunacionalni sukobi, na koje su verovatno računali kreatori haosa i scenarija o uvođenju vanrednog stanja.
Pretpostavka koju ne treba isključiti je odlučna međunarodna reakcija, možda i pretnja, uticajnih zemalja kreatorima scenarija o vanrednom stanju da se ne igraju vatrom. Ambasadori zemalja članica Evropske unije i SAD-a oštro su reagovali još dok je trajala opsada Sobranja. Verovatno je bilo odlučnih reakcija i sa viših nivoa.
Ništa se u Makedoniji poslednjih desetak godina nije događalo bez znanja, saglasnosti ili bez naredbe Gruevskog i nekoliko njegovih najbližih saradnika. Njima se i pripisuje scenario o uvođenju vanrednog stanja, a motiv je doći/ostati na vlasti. Scenario o vanrednom stanju, koji je, na sreću, pošao po zlu, samo je ubrzao kraj političke karijere Gruevskog. Za deset godina samovoljne vladavine sprovodio je svaku zamisao koje bi se dosetio, ali na kraju najvažnija, od koje je očigledno i najviše očekivao, nije ostvarena.
Premijer kao puka sirotinja
Očajnički je bio plan da se vrati na vlast preko vanrednog stanja, možda i građanskih i međuetničkih sukoba. Zlokobni scenario nije mogao da spreči njegov pad, gubljenje rejtinga i vlasti. Gruevski je već dugo na strmoj nizbrdici, sa koje nema povratka. Političari ogrezli u samovolji vlasti teško mogu da vide, još manje da se pomire sa činjenicom da je vlast u demokratskim društvima promenljiva kategorija. Gruevski je od Makedonije napravio totalitarnu partiziranu državu, verujući da samo tako može neoganičeno ostati na vlasti.
Vladajući samovoljno i osiono, Gruevski je sam godinama pripremao svoj odlazak sa vlasti. Njegov strmoglavi pad počeo je obelodanjivanjem afere prisluškivanja, posle čega nije mogao da se oporavi i vrati na lažnu sliku o sebi kao pregaocu koji radi 24/7 i isto toliko misli samo na dobro naroda.
Pokazalo se da se navodno skromni političar, koji je, prema anketnom listu, bio gotovo puka sirotinja, nameračio da za “džabaluk” kupuje placeve u elitnoj građevinskoj zoni. Otkrilo se da voli luksuz, da je kupio jedan od najskupljih modela Mercedesa, ali da se u njemu vozi krišom. Videlo se i da je osvetoljubiv, da ruši zgrade političarima koji su ga izneverili, da naručuje šamare za opozicione lidere koji su mu se zamerili.
Teško je pobrojati koliko je pari cipela Gruevski poderao kako bi narod ubedio da ne veruje svojim ušima, da je ono što je čuo na snimcima laž i da je jedina istina samo ono šta on kaže. Ankete su pokazale da većina građana veruje da su snimci autentični. Gruevski je doneo zakon kojim se zabranjuje javno objavljivanje snimaka prisluškivanja, ali nije uspeo, nije ni mogao, da izbegne posledice ove afere. Saglasio se da napusti funkciju predsednika vlade januara prošle godine, ali nije prestao da glumi premijera, čak ni sada, posle neuspelog pokušaja uvođenja vanrednog stanja.
Na potezu je predsjednik
Afera prisluškivanje donela je Gruevskom javnu sramotu pred svetom da je bio premijer u državi u kojoj je prisluškivano preko 20.000 građana. Masovno su kršena osnovna prava i slobode čoveka, na način primeren diktatorima. Upravo zbog toga, Gruevski nije uspeo da spreči formiranje Specijalnog tužilaštva, koje istražuje navode tonskih zapisa iz afere prisluškivanje. Tužilaštvo je otvorilo više istraga, neke i protiv Gruevskog, koji je od prvog dana njegov najogorčeniji protivnik i beži od istraga kao đavo od krsta.
Blokada produživanja mandata Specijalnom tužilaštvu jedan je od povoda za pokušaj uvođenja vanrednog stanja. Time bi se otvorio prostor za ukidanje Specijalnog tužilaštva i zatvaranje istraga o kriminalu, korupciji, finansijskim i drugim oblicima zloupotrebe vlasti, dok je Gruevski bio premijer. Neuspeli pokušaj uvođenja vanrednog stanja, umesto da vrati Gruevskog na vlast, ubrzao je i približio kraju njegov silazak sa političke scene, koji je bilo neizbežan. Umesto da izbegne Specijalno tužilaštvo, pripisao je sebi novo krivično delo protiv naroda i države. Naravno, ukoliko se istragom utvrdi ko je i koliko umešan u pokušaja da se uvede vanredno stanje.
Gruevski, koji je više puta pokazao da je spreman da ide do kraja, još ne priznaje da je kraj njegovih pokušaja da se vrati na vlast. Kao da se nije ništa dogodilo u Sobranju, nastavlja da se pojavljuje u javnosti i daje izjave. Obilazi po Makedoniji, nastavlja da glumi premijera, da govori u ime vlade. “Narod”, koji je Gruevski pre više od dva meseca pozvao da protestima izrazi revolt, koji je prerastao u brutalno nasilje, još uvek je na ulici. Za svaki slučaj. Teško da se ulica sprema za novi “podvig” sličan osvajanju Sobranja, ali uporno brani unitarnost Makedonije, preti, zahteva nove izbore i traži od Ivanova da ne dodeli mandat Zaevu.
Lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije, sa partijama Albanaca koje su u koaliciji, priprema deklaraciju kojom se obavezuju da će štititi i jačati unitarnost Makedonije i da će njihova vlada raditi u skladu sa Ustavom. Predsednik Ivanov je ovakvom garancijom uslovio dodeljivanje mandata. Zaev će deklaraciju, koju prirpema u saradnji sa EU-om i SAD-om, dostaviti predsedniku države najverovatnije početkom iduće sedmice. Krajnji rok do koga Ivanov treba da dodeli mandat je 19. maj, ali sve su glasniji zahtevi da to učini što pre, kako bi se formirala vlada i otvorile mogućnosti za izlazak iz krize.
Kada će političare ‘stići pamet’
Neizvesno je šta će uraditi Ivanov, imajući u vidu njegove dvosmislene izjave, a javna je tajna da je pod pritiskom Gruevskog. Ohrabruje, ipak, činjenica što se obavezao da će dodeliti mandat u skladu sa Ustavom i dosadašnjom praksom. Niti u Ustavu piše, niti je bila praksa da šef države uslovljava mandat. Ukoliko opet nađe neki razlog i ne dodeli mandat, bilo bi to flagrantno kršenje Ustava, ali i ulazak u nove opasne neizvesnosti.
Makedoniji, uz sve ostalo, preti i blokada u osamdesetak opština, budući da Sobranje, zbog višemesečne blokade, nije raspisalo lokalne izbore. Mandat gradonačalnika, bez čijih potpisa opštine ne mogu da funkcionišu, ističe u petak. Samo Sobranje može hitnom izmenom zakona da premosti blokadu opština, ali sazivanje sednice zavisi od dodeljivanja mandata za sastav vlade.
Građani Makedonije žive između nade i haosa i ostaje im da veruju da će političare, konačno, stići pamet.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
