Piše: Belul Beqaj
Poštovani prijatelju,
Formalni dijalog o normalizaciji srpsko-albanskih odnosa započeo je pre sedam godina. Posle više desetina (ne)zvaničnih susreta i formalnih sporazuma, danas Albanci i Srbi, umesto uspostavljanja normalnih odnosa, dovedeni su u predsoblje konflikta. Svesno i sa predumišljajem stvorena je klima strepnje i straha, sa potencijalnim ekcesima. Postaje sve jasnije zbog čega je došlo do odlaganja usvajanja i sprovođenja ozbiljnih sporazuma, kao što je stvaranje ZSO, ili nastojanje predsednika Srbije koji je u ”cilju normalizacije odnosa“ zapretio svim Srbima koji bi ostali u KBS – zatvorom?!
Sve radnje koje se preduzimaju u funkciji su radikalnijih zahteva. Sledi “uspeh” Srbije u sprečavanju učlanjenja Kosova u INTERPOL, koji potom prati ”uspeh“ kosovske vlasti – uvođenje takse od 100 odsto na proizvode koji dolaze iz Srbije! U nepoštenom i neiskrenom dijalogu ugrožen je biznis koji je jedino ”istinski” funkcionisao između Prištine i Beograda. Valjda zbog toga ima toliko otpora?!
Potom, slede ostavke predsednika severnih opština… oronula reakcija visokih zvaničnika EU koji u nemogućnosti da ispune svoje obaveze (čak se ni dugo najavljeno inaugurisanje mosta na Ibru, nije dogodilo?!) dele packe o neispunjenim obavezama Kosova prema CEFTA-i…SSP (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju)…
Ukratko, lavina spinovanja da se na ovaj način “dovrši” započeti proces “normalizacije” dobija ubrzanje. Približava se epilogu. Slažem se sa tobom, ali situacija je takva više našom, nego krivicom međunarodne zajednice, ne želeći da opravdam odgovornost, posebno za neracionalno taktiziranje oko efektivne funkcionalizacije Međunarodnog specijalong suda.
Prijatelju, i ja imam predosećaj da se sprema “velika predstava koja bi trebalo da čitavom svetu pokaže da Srbi i Albanci, ne samo da ne mogu zajedno, već da ne mogu da žive ni jedni pored drugih”. Upravljači krizom bi, naravno, trebalo da izvuku zaključak da je „jedini izlaz“ iz ove situacije – podela Kosova.
Lavina iracionalnih scenarija se ubrzava, to nije fake news… Kako da se ponašamo? Da pružimo otpor? Da se priključimo? Da ignorišemo? Da bežimo…? Možeš da mi zameriš ti, i oni koji čitaju našu korespondenciju, ali uprkos makijavelizmu i hipokriziji, i u nesreći koja se kroji – treba biti častan i istinoljubiv. Čvrsto sam ubeđen da je kriza morala proizvođač političke krize! U ovaj ćorsokak smo došli upravo zato što kod kreatora “podele” nedostaje poštenje, iskrenost, častan cilj i vizija međusobnih interesa predsednika Kosova, predsednika Srbije i međunarodnih faktora koji podržavaju podelu! Krenimo redom.
Tebe i čitaoce naše korenspodencije želim da podsetim na neka zbivanja koja su dovela do ove situacije dok smo svi skupa više posmatrali sa strane, umesto da pokušamo da preusmerimo neke tokove, svesni sopstvenih ograničenih mogućnosti ali i potencijalnih posledica.
Predsednik Kosova u Davosu, početkom ove godine, na Međunarodnom ekonomskom forumu na kojem su bili prisutni svetski lideri, za razliku od zadnjih susreta, uspeo je da se slika samo sa svojim savetnikom…?! Na proslavi desetogodišnjice nezavisnosti Kosova, nažalost, da nije došla predsednica Hrvatske, proslava bi degradila i obezvredila svoj značaj i težinu.
Razlozi ignorisanja predsednika Kosova, bez dileme, vezani su za Izveštaje specijalnog izvestioca PSSE Dika Martija, koji je upravo predsednika Kosova apostrofirao kao glavnoosumnjičenog protagonistu za navodna krivična dela tokom i neposredno posle zadnjeg sukoba na Kosovu… Dakle, svetski lideri istoka i zapada, onomad nisu bili (dopisnik Koha Ditore tvrdi da su lideri izbegavali susrete sa njim) zainteresovani da se sastanu i slikaju sa predsednikom Kosova, sve dok nije otvorio pandorinu kutiju zvanu “korekcija granica “. Potom slede intenzivni susreti, i sa najuticajnijim liderima istoka i zapada sa jedne strane, i svesno taloženje prašine, za onomad pripremljene predmete Međunarodnog specijalnog suda za navodna krivična dela!
Otvaranje pitanja granica obezvredilo je dosadašnja nastojanja nosilaca dijaloga da se sprovedu postignuti sporazumi, dok glavni osumnjičeni za krivična, navodna dela – predsednik Kosova, sada izbija u žižu interesovanja kao glavni protagonsita koji svakodnevno propagira “korekciju granica”.
Aktuelna kriza je posledica pogrešne strategije centara odlučivanja da učesnci i uzročnici zadnjeg konflikta mogu biti normalni akteri civilizovanog rešenja. Naravno, tome je doprineo i nedostatak političkog jedinstva i uračunate avanture predsednika Kosova koji je započeo dijalog pod tehničkim izgovorom i želi da završi teritorijalnim. Stiče se osnovani utisak da nosioci dijaloga i njihovi podržavaoci žele da reše male probleme, izgleda, uz podršku nekih moćnih država, stvarajući veliki problem. Zato spinuju INTERPOL, taksu, ostavke, ujedinjenje Mitrovice, ROSU, nedostatak hrane i lekova…Iako, realno gledano, Srbi nisu ugroženi zbog nedostatka srpske hrane, kao što Albanci nisu ugroženi zbog toga što konzumiraju srpsku hranu… Zato, vlasti stvaraju klimu straha, dok visoki međunarodni zvaničnici šalju u “penziju” Međunardoni specijalni sud, iako nije do sada profunkcionisao?!
Prvo, da glavnoosumnjičenog za krivična dela osnaže na političkoj sceni, umesto da ga sklone zbog mogućnosti uslovljavanja (ili upravo zbog toga). Drugo, da potpiše kompromis o “korekciji”, to jest podeli, koji će dugoročno gledano, iskoreniti kosovsku državu… nezavisno od toga što pripajanjem Albaniji ponovo treba da naučimo da “živimo jedni pored drugih”. Zato prijatelju, nespremnost za rešavanje dosadašnjih problema nikome ne daje za pravo da rešenje iz ove situacije traži u podeli Kosova. Pogotovu, ne onima koji su neposredni uzročnici konflikta na Kosovu i u Srbiji, kao i njihovim podržavaocima na istoku i zapadu?! Zašto? Zato, što ćemo mi nastaviti da se suočavamo sa posledicama pogrešnih odluka. Scenaristi podele izuzimaju realnu potencijalnu mogućnost da taj scenario može izazvati veće posledice od bilo kakvog rešenja unutar postojećih granica.
Neuspeh učlanjenja Kosova u INTERPOL, ili ostavke predsednika severnih opština… ne smeju da budu povod podele Kosova jer će posledice biti mnogo veće, regionalne i dugoročne. Jer i u “najboljoj varijanti” podele Kosova, većina Srba južno od Ibra će ostati na Kosovu, odnosno u Albaniji, nažalost, sa istim rukovodstvom i politikama koji su neposredni razlog njihovog nezadovoljstva i nepoverenja! Ako oni nemaju poverenje i nezadovljni su sa ovim politikama i rukovodstvom danas, zašto bi bili zadovoljni i verovali budućim politikama istih scenarista?!
Realno gledano, podela ne može imati etnički karakter, podela može imati samo protagonistički karakter. Manjinske zajednice će biti i na jednoj i na drugoj strani, ali ugroženije nego pre podele! Predsednik Kosova, insistirajući na “korekciji granica” zapravo želi da spasi sebe jer se nada da će “penzionisan MSS” posle potpisanog kompromisa amnestirati sve činioce krivičnih dela, prema tome i glavnog protagonistu iz izveštaja Dika Martija?!
Drugo, indikativan je “istorijski“ govor predsednika Srbije na Gazivodama iz kojeg se vidi da će se predsednik Srbije ponositi time da je za razliku od velikog vođe “bez rezultata” (Miloševića) uspeo da njegova malenkost, u miru podeli Kosovo, sa nadom da će u određenom kontekstu međunarodnih okolnosti pripojiti i Republiku Srpsku, u bliskoj budućnosti.
Dakle, to što nije uspeo Milošević u ratu, predsednik Srbije će uraditi u miru?! Verujem da u gomili neisitina koje je spinovao, ipak govori istinu kad kaže da nikad neće priznati kosovsku državu! Jednostavno iz razloga što će pripajanjem Albaniji, kosovska država nestati. Dakle, sadašnja laž da je Kosovo ”nepostojeća” država, u slučaju podele, odnosno spajanja sa Albanijom, biće istina! Sudbina Srba južno od Ibra će se razmeniti sa 2-3 hiljade kvadratnih kilometara severa!
Treće, faktori međunarodne zajednice koji podržavaju podelu su odgovorni zbog toga što su sa predumišljajem podržali sadašnjeg predsednika, bivšeg premijera i ministra spoljnih poslova, da vodi proces, iako ga je osumnjičio upravo izvestilac (2011) za navodna krivična dela?!
Međunarodni zvaničnici koji podržavaju podelu su oportunisti, pragmatični, birokrate koje je naša kriza, istini za volju, umorila. Nestankom kosovske države neće biti problema sa pet članica EU koje nisu priznale Kosovo, neće biti problema sa učlanjenjem u UN, neće biti problema sa učlanjenjem u međunarodne organizacije poput INTERPOL-a, neće biti problema sa NATO-om, učlanjenjem u EU, novim priznanjima…viznom liberalizacijom…
Njihova logika je jednostavna, ako su u prošlom i ovom veku nestale više od 40 država sa bujnom istorijom, zašto ne bi nestala država sa deset godina problema?! Ali prijatelju, ne treba da se čudimo što će drugi prihvatati takvo rešenje kad mi sami činimo zlo?! Predsednik Francuske je doneo odluku o poskupljenju goriva koju je, posle organizovanog, masovnog negodovanja građana, bio prinuđen da povuče…Mi smo u još većem problemu i ponašamo se kao da se ništa ne događa. Osvestimo se, mi ćemo živeti sa posledicama pogrešnih odluka naših političara!
Beljulj Bećaj (Belul Beqaj), rođen je u Prizrenu 1957, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini i doktorirao političke nauke na Univerzitetu “Kiril i Metodije“ u Makedoniji. Autor je stotine javnih i naučnih radova. Predsednik, učesnik i nosilac je mnogih javnih i naučnih projekata, konferencija, udruženja na i o Kosovu. Pored monografije “Kad će Srbi i Albanci da se pomire“, do sada je objavio: „Slučaj Dita“, ”Sloboda štampe na Kosovu”, “Kakva je bila uloga RTK u martovskim nemirima 2004?”, ”Vođstvo”. ”Uloga vođstva na politiku medija na Kosovu”, ”Koliko možemo verovati Kosovskom vođstvu”.
