Lider Samoopredjeljenja Aljbin Kurti, čija je stranka osvojila najviše glasova na kosovskim vanrednim parlamentarnim izborima 6. oktobra, izjavio je da neće upasti u zamku predsjednika Srbije Aleksandra Vučića.
Odgovarajući na pitanje zbog čega bi Srbija pristajala na bilo kakve sporazume o normalizaciji odnosa sa Prištinom bez ustupaka sa druge strane, Kurti je, u intervjuu za Juropijen vestern Balkans, rekao da je predsjednik Srbije u zadnje dvije godine izgradio dva stava koja predstavljaju zamku.
“Te stavove on predstavlja kao da pravi ustupak, dok u stvari traži ustupak. Prvi stav je: ‘Hajde kažite vi meni šta možete da nam ponudite, a ja sam spreman da pričamo o svačemu, vaša imaginacija je vaš limit’. To može da znači i nacionalno ujedinjenje i promjenu svih granica po Balkanu, šta god želite. To je prvi stav koji je jedna ivica jame”, izjavio je Kurti i nastavio:
“Drugi stav je ‘Ja ne mogu da priznam nezavisnost Kosova u postojećim granicama’. Taj stav sadrži dvije negacije koje nisu afirmacija, jer Vučić ne kaže ‘Ja ću priznati nezavisnost Kosova’, nego negira nezavisnost, negira granice, ali ne afirmiše ništa. Ja nisam od onih političara koji trče u takvu zamku”.
Kurti je, potom, “otkrio” i šta je njegova “ponuda”.
“Mislim da nam Srbija duguje: i za ratnu odštetu, i za sukcesiju. Srbija treba više da misli o tome, nego da oplakuje izgubljeno Kosovo, pritom uopšte ne mareći o patnjama Albanaca. Mislim da je važno da se srpski establišment pozabavi introspekcijom, gdje bi oni mnogo više marili o današnjem srpskom narodu nego o istorijskoj srpskoj državi”, izjavio je lider Samoopredjeljenja.
On je ponovio svoje stavove o “reciprocitetu sa Srbijom” i da je tek potom spreman da ukine takse na robu iz Srbije u visini od 100 odsto.
“Moramo dobro da se pripremimo za pregovore sa Beogradom. Naravno da bih želeo da imamo sporazum, ali brzina zaključivanja sporazuma ne treba da bude prioritet nad sadržajem i principima tog sporazuma. Mi imamo mnogo sporazuma tokom šestogodišnjeg dijaloga u Briselu, ali problem je u tome što se oni ne izvršavaju”, rekao je Kurti.
On je najavio da će “tokom prvog mjeseca mandata u Skupštini Kosova razmatrati stepen implementacije postojećih sporazuma”.
“Tu bismo postavili osnovu za nastavak dijaloga, ali ne sa idejom da stanemo kod tih sporazuma, nego da vidimo kako da do konačnog sporazuma stignemo bolje i brže. Mi bismo na te sporazume gledali kao na pripremu. Kad krenemo, pričali bismo o razvoju, a ne o pomirenju. Meni Srbi iz Gračanice nisu ništa uradili, ni ja njima, tako da nema šta da se mirimo, nego možemo odmah da se fokusiramo na razvoj”, naveo je prvi čovjek Samoopredjeljenja.
Kurti je podsjetio da Hashim Thaçi razmjenu teritorija zove “korigovanje granica sa bolnim kompromisom”, a predsjednik Srbije “razgraničenje”:
“Kakvo korigovanje, koje greške i zašto treba da boli? Mislim da ova ideja potiče od predsednika Thaçija, a on je imao dvije godine da u nju ubjedi građane Kosova. Taj projekat je propao, ali ideja nije. Dakle, to nije ista situacija kao sa idejom o Zajednici srpskih opština koju je sahranio Ustavni sud, već ovdje govorimo o neuspijelom projektu, gdje ideja još nije mrtva, nego postoji”.
Govoreći o eventualnom bojkotu svih kosovskih institucija, Kurti je rekao da je “privremenih bojkota bilo i u prošlosti, ali ništa iz toga nije izašlo”. On je izrazio mišljenje da srpski poslanici na Kosovu “zna mogu aju dmnogo više da pomognu Srbima na Kosovu ukoliko bdu u skuupštini, nego ako ostanu van nje”.
“Srpska lista ne treba da bude sredstvo Beograda, nego da država Kosovo bude vrijednost u kojoj ćemo svi da učestvujemo. Ja ih pozivam da ne bojkotuju naše institucije nego da se uključe u njihov rad. To ne znači da ih želim u koaliciji. Imamo ustavnu obavezu da imamo jednog ministra iz srpske zajednice, mi ćemo to poštovati”, zaključuje Kurti.