DW: Dva meseca nakon izbora, Kosovo još uvek nema vladu. Šta Vas sprečava u formiranju nove koalicije sa Demokratskom ligom Kosova (LDK)?
Aljbin Kurti: Već dugo vodimo razgovore o programu vlade. Time smo pokazali novu kulturu u procesu formiranja vlade, da se najpre razgovora o programu. Pregovori o podeli odgovornosti u izvršnoj vlasti počeli su tek nakon što su potvrđeni rezultati izbora. Oni su kasnili zbog različitog brojanja, kao i zbog naknadnog prebrojavanja glasova. Ali sada privodimo kraju razgovore o formiranju vlade.
Za vreme tih razgovora ste veoma često dolazili u Nemačku. Šta Nemačka u prvom redu očekuje od buduće kosovske vlade?
U Nemačkoj imamo veliku dijasporu, oko pola miliona ljudi, koji vrše najveći deo novčanih uplata iz inostranstva. Nemačka je privredni motor Evropske unije. Uostalom, LDK održava veze sa CDU (Demohrišćani), dok smo mi povezani sa SPD (Socijaldemokrate). Kada tamo idem, sastajem se sa diplomatama i državnim zvaničnicima, sa poslanicima SPD. Ali sastajem se i sa poslanicima CDU i CSU. Odnose sa Nemačkom želimo da gradimo i produbimo. Tamo razgovaramo o dve glavne teme: prva se tiče unutrašnjih reformi na Kosovu, kako zemlju osloboditi od krize, kako smanjiti nezaposlenost i siromaštvo, kako suzbiti kriminal i korupciju.
Kakav je Vaši pristup toj temi?
Želimo da izvršimo petostruku reformu: sudstva, privrede, obrazovanja, zdravstva i sektora bezbednosti. Reforma sudstva i reforma sektora bezbednosti će biti sprovedene u okviru procesa provere. Pri tom ne bi trebalo da budu proveravani samo državni tužioci i sudije, već i visoki funkcioneri tajne službe i policije.
Želimo da izgradimo dualni obrazovni sistem, poput Nemačke, Švajcarske i Austrije, gde će učenici i studenti veći deo vremena biti u školama i na fakultetima, dok će jedan ili dva dana provesti u kompanijama. Želimo da privučemo strane investicije i pri tom krećemo od dijaspore: jer teško je privući investicije iz inostranstva, ako zbog velike korupcije ne možemo da privučemo ni našu dijasporu. I pre svega ćemo suzbiti korupciju u Vladi, institucijama i u društvu.
Druga tema je verovatno dijalog sa Srbijom. Nemačka insistira da se on što pre obnovi, kao i da se ukinu carine na srpsku robu.
Tačno. Druga tema se tiče naših odnosa sa Srbijom i drugim zemljama Zapadnog Balkana. Mi iz pokreta Samoopredeljenje, zajedno sa LDK i našim nemačkim i evropskim partnerima, želimo našu zemlju što je moguće pre da integrišemo u EU. Ali znamo da se to neće desiti tako brzo. Mi nismo deo Evropske unije, ali mi gradimo Evropu u sebi, od nas samih.
Što se tiče odnosa sa Srbijom, dogovorili smo se da moramo da se sastanemo sa naslednikom gospođe Mogerini, Žozepom Borelom, visokim predstavnikom EU za spoljne poslove i bezbednost, kako bismo razmotrili pripremu budućeg dijaloga zasnovanog na jasnim i preciznim principima. Ne smemo ponovo da zakažemo.
Sa druge strane, tokom šestogodišnjeg dijaloga od 2011. do 2017. smo već zaključili 33 sporazuma sa Srbijom. Važno je proveriti koliko je njih sprovedeno, kako bismo iz toga mogli da izvučemo pouku za budućnost. Sa LDK smo postigli dogovor da stoprocentne carinske takse želimo da zamenimo za politički, ekonomski i političko-trgovinski reciprocitet sa Srbijom. Taj reciprocitet predviđa i Ustav Kosova, koji je usvojen 7. decembra 2011. godine.
Kurti u razgovoru sa Adelhajd Fajlke, urednicom Evropskog odeljenja DW
Znači prvo reciprocitet pa onda ukidanje carinskih taksi?
Prvo reciprocitet. Ali ne smemo da zaboravimo i da su ambasadori zemalja Kvinte (SAD, Nemačka, Francuska, Italija, Velika Britanija, prim. red.) na Kosovu pozvali Srbiju da obustavi kampanje protiv priznavanja Kosova, kao i protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama. Ali Beograd pravi korake unazad: predsednik države nedavno je najavio da će sprečiti pristupanje Kosova u UNESCO.
Da li se slažete da bi kompromis trebalo postići što je moguće pre i da bi on, kako se često od američkih zvaničnika čulo, mogao da vodi i ka promeni granica?
Još početkom devedesetih je bivši predsednik Kosova Ibrahim Rugova u intervjuu za nemačke medije nazvao nezavisnost – kompromisom. Po završetku ratu smo imali drugi kompromis: Ahtisarijev plan, koji ima mnogo nedostataka i koji nas i dan danas sprečava da izgradimo demokratsku državu. Sada Srbija traži novi kompromis. To je taktika po sistemu: uzmi šta možeš i ostani nezadovoljan, kako bi dobio još više.
To znači da sa Vama neće biti promena granica?
Granice Kosova ne mogu da se menjaju. Kosovo je bilo deo jugoslovenske federacije. Oko 110 zemalja nas je priznalo u ovakvim granicama, uključujući SAD i Nemačku, i mi nemamo teritoriju koju bismo mogli da damo Srbiji. Osnova za budući sporazum Kosova i Srbije ne može biti teritorijalna odšteta Srbiji, kao uteha za izgubljeno Kosovo, već život građana, praktične potrebe, ljudska prava i patnje koje smo pretrpeli pod jednom državom kao što je Srbija, koja se nije suočila sa svojom prošlošću.
Sa druge strane često Vas smatraju osobom koja granice Kosova dovodi u pitanje i koja najviše govori o ujedinjenju albanskih teritorija. Zbog toga Vas u mnogim zapadnim i evropskim medijima vide i kao ultranacionalistu. Kako taj stav može biti u skladu sa onim što ste upravo rekli?
Granica prema Srbiji ne može da se poredi sa granicom prema Albaniji. Granica između Kosova i Albanije nije albanska granica, to je srpska i jugoslovenska granica. Približavanje, integraciju i ujedinjenje sa Albanijom – jednoga dana, u budućnosti – ja ne vidim kao rezultat neuspeha države Kosovo, već kao njen uspeh. Ali ovu zemlju moramo najpre da načinimo uspešnom.
Albanski narod i dalje pati od traume zbog Londonske konferencije iz 1913. godine, kada je tadašnji britanski ministar spoljnih poslova Ser Edvard Grej kazao: „Naneli smo veliku nepravdu Albaniji kako bismo održali mir u Evropi.“ Nije prošlo ni godinu dana, izbio je Prvi svetski rat.
Naše približavanje, integracija i ujedinjenje sa Albanijom ni u kom slučaju neće biti sprovedeno oružanim, nedemokratskim i protivustavnim sredstvima. Ali najpre želimo da izgradimo državu Kosovo, pri čemu će težište biti na privredi i pravdi. Jedan od prioriteta će biti i dijalog sa Srbijom, ali on neće biti naš glavni prioritet. Glavni fokus će biti na pravdi i zapošljavanju.
