Građani Kosova su započeli 2019. godinu sa nadom da će se preseliti u šengenski prostor bez viza.
Ali njihova nada se nije ostvarila ni u jednom od 12 meseci u godini, ostali su zaglavljeni i nisu mogli da vide Evropu.
U septembru, kada je Kosovo ušlo u izborni proces, šef diplomatije Bedžet Pacoli nazvao je 2019. godinu – godinom liberalizacije, ali je to u stvari ostalo samo jedno izborno obećanje.
Uprkos svim pritiscima, Ramuš Haradinaj, koji je obećao da će se dogoditi liberalizacija, do poslednjeg dana 2019. godine nije ispunio svoje obećanje.
U ostavci, Haradinaj je poslednje obećanje dao početkom novembra da će se slobodno kretanje Evropom desiti posle Božića, prenosi KTV.
A zapravo je u julu 2018. godine, Evropska komisija po drugi put potvrdila da je Kosovo ispunilo uslove za viznu liberalizaciju.
Ali to pitanje nikada nije došlo na dnevni red ministara EU, jer moćne države poput Francuske, ne podržavaju viznu liberalizaciju za Kosovo.
To će i 2020. takođe biti diskutabilno, jer ulazak u proces liberalizacije viza za Kosovo u Savetu ministara nije dovoljan, zato što 55% država članica, koje čine 65% stanovništva EU, mora da glasa za ukidanje evropskih viza za Kosovo.
S obzirom na glasove u Savetu ministara i činjenicu da još uvek pet članica EU nije priznalo Kosovo, te protivljenje i država poput Francuske i Holandije, očekuje se da 2020, ukidanje viza za Kosovce bude izazov i dalje.
Ostavljena bez liberalizacije, kosovska politika dobila je i sledeći šamar, ovoga puta od balkanskih zemalja koje su se bez Kosova reorganizovale u balkanski „mini-šengen“.
Desetog novembra, lideri Zapadnog Balkana, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i albanski premijer Edi Rama, bez učešća Kosova, usvojili su u Ohridu izjavu sa spiskom prioriteta i mera, usmerenu na poboljšanje regionalne saradnje, uključujući slobodno kretanje ljudi i robe.
U stvari, kosovski predsednik Hašim Tači odbio je da prisustvuje samitu, jer su, prema njegovim rečima, takve regionalne inicijative besmislene sve dok Srbija i Bosna i Hercegovina ne priznaju nezavisnost Kosova.
Četiri dana pre Božića, Albanija je bila domaćin ovog sastanka na kojem je Edi Rama, predsednik Albanije, poslao poruku za Kosovo, koje je ponovo odbilo da učestvuje.
U međuvremenu, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, govorio je o prednostima koje države koje se pridružuju inicijativi mogu imati.
„To ne vide samo oni koji to ne žele da vide. Bez toga ne bismo mogli opstati jer smo tako mali, tako beznačajni. Moramo da uredimo naša tržišta“, rekao je Vučić.
Sva tri sastanka između čelnika balkanskih država na kojima se razgovaralo o uklanjanju graničnih barijera za profit između šest balkanskih zemalja posmatrana su kritičkim očima, upravo zbog položaja Kosova, čiju državnost ne priznaju dve države regiona.
