Direktor Demokratskog instituta Kosova Ismet Krieziu naveo je četiri problema sa kojima će se suočiti Hotijeva vlada i na prvom mestu pomenuo unutrašnje probleme u Demokratskom savezu Kosova, objavila je Koha.
Prema njegovim rečima, unutar stranke se događaju sukobi vodećih ličnosti koji su zaslužni za dobijanje glasova.
“Ne možemo izbeći činjenicu da postoji sukob unutar ove teme, to nije mali sukob, već između nekih ljudi koji imaju zasluge za dobijene glasove“, rekao je Krieziu za KTV i naveo izjave Vjose Osmani i Ljutfija Hazirija o nepoverenju u vladu, kao i povlačenje Ljumira Abdidžikua.
Govoreći o političkom konsenzusu o sporazumima u celini, Krieziu je rekao da u posljednjih pet godina, od sporazuma sa Crnom Gorom i sa drugima, nije bilo političkog konsenzusa.
“To je vrlo teško postići samo ako DPK ima važnu ulogu i ne znamo kakav će biti njen politički angažman u opoziciji“, rekao je on.
Krieziu je spomenuo i sporazum sa Srbijom i položaj predsednika Skupštine Vjose Osmani, kao i probleme u funkcionisanju Vlade.
“Nisam verovao da će biti sporazuma sa Srbijom. Mislim da vremenski faktor ne ide u prilog postizanju dogovora. Sporazum koji nije postignut 20 godina neće biti postignut u tako kratkom roku“, naveo je Krieziu.
Kao četvrtu tačku on je spomenuo predsednicu Skupštine i pojasnio da ako ona odluči da oteža posao ove vlade, onda to može i da učiniti.
„Još uvek nemamo jasnu strategiju Pokreta Samoopredeljenje kako će da napada odluke ove vlade, kakva će biti aktivnost i suprotnost pokreta Pokreta “, rekao je Krieziu i dodao da bi predsednik trebalo da ima ujedinjujuću ulogu.
On je dodao da na Kosovu pojedinačni interesi postaju institucionalna politika.
Prema njegovim rečima ne sme se dozvoliti da sukobi političara prerastu u institucionalne sukobe.
Spomenuo je i sukobe s bivšim premijerom Aljbinom Kurtijem i predsednikom Hašimom Tačijem od početka formiranja bivše vlade.
“Problem je sukob institucija. Institucija premijera i predsednika od prvog dana je imala sukobe, kao i parlament. Pojedinačni interesi postaju institucionalna politika. Moramo da ih napadnemo. Ne smemo dozvoliti da se njihovi sukobi pretvore u institucionalne sukobe”, rekao je Krieziu i dodao da na Kosovu treba izvršiti izborne reforme.
