Filijala ProCredit banke na Kosovu isplaćivat će sredstva u okviru kreditne linije EIB-a od 10 miliona eura tokom dvogodišnjeg perioda, u obliku dugoročnih kredita za preduzeća u proizvodnom, trgovačkom i uslužnom sektoru.
Zvaničnici EIB-a izjavili su da taj potez predstavlja znak snažne podrške za izgradnju održivog privatnog sektora na Kosovu.
“To pokazuje da je EIB brzo prešao sa institucionalnog sporazuma na operativnu i konkretnu podršku kosovskoj ekonomiji,” izjavio je potpredsjednik EIB-a Dario Scannapieco.
Stručnjaci kažu da kreditna linija EIB-a predstavlja prvi korak ka povećanoj finansijskoj pomoći u budućnosti, što će doprinijeti i privlačenju jako potrebnih stranih ulaganja.
“Mala i srednja preduzeća predstavljaju više od 90 posto preduzeća koja posluju na Kosovu i nose najveći potencijal za zapošljavanje u ekonomiji Kosova,” izjavio je Flamur Keqa, glavni direktor Instituta za banke i finansije u Prištini.
Keqa kaže da je ta kreditna linija važna za ekonomski razvoj Kosova, jer će cijena kredita za privredu biti povoljnija.
“Očito, ako se krediti daju po povoljnim uslovima, imajući na umu kapacitet MSP, to će imati pozitivnog efekta na proces reprodukcije tih preduzeća, a time i i na ekonomski razvoj u zemlji, posebno na srednjoročnom i dugoročnom nivou,” izjavio je on.
EIB je jedan od najvećih međunarodnih finansijera na Balkanu. Tokom proteklih 12 godina, on je obezbijedio preko sedam milijardi eura za projekte u oblasti energetike, transporta, zdravstva, obrazovanja, industrije i usluga, vodovoda i sanitacije, kao i podrške za MSP i lokalne organe vlasti.
Ta kreditna linija vrlo je pozitivan momenat za Kosovo, iako je ona mala u svjetlu privrednih i ekonomskih potreba Kosova, izjavio je Agim Shahini, čelnik Privrednog saveza Kosova.
“Više novca na Kosovu znači doprinos jačanju njegove ekonomije, izjavio je Shahini.
Shahini kaže da privredna zajednica Kosova očekuje dodatna sredstva od međunarodnih finansijskih institucija, posebno od onih čiji je Kosovo član, poput MMF-a, po nižim kamatnim stopama.
“Vrlo je jasno da se ta sredstva daju samo ako kosovske institucije prikažu konkretne i jasne projekte, kao i ako pokažu] da su ti projekti izvodljivi u smislu ekonomskog oporavka, bez obzira na to da li su u javnom ili privatnom sektoru,” izjavio je Shahini.
Međutim, neki stručnjaci kažu kako su zabrinuti da mnoge kosovske institucije nisu spremne za privlačenje takvih sredstava osim komercijalnih banaka i da će se većina preduzeća susresti s poteškoćama u ispunjavanju uslova potrebnih za dobivanje kreditnih sredstava.
“Pristup privatnih preduzeća tim institucijama malo je otežan, ali bit će moguć kroz institucije Kosova — posebno ako bude održivog partnerstva između privatnog i javnog sektora,” kaže Shahini.
