Vršilac dužnosti direktora Univerzitetskog kliničkog centra u Prištini Valjbon Krasnići kaže da je situacija sa koronavirusom na Kosovu izuzetno pogoršana.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Krasnići je govorio o tome kako je osoblje reorganizovano u ovom periodu i koji su kapaciteti bolnice za suočavanje sa pandemijom. Kaže da su se vlasti pripremale samo za period od tri meseca, a ne za ovakvo širenje virusa.
Kakva je trenutna situacija sa kovid-19 na Kosovu?
Trenutna situacija je izuzetno pogoršana. Već mesec dana imamo porast broja obolelih i zaraženih u zemlji, a usledio je i porast broja pacijenata kojima je potrebna hospitalizacija. Imamo skoro 600 pacijenata koji su primljeni u naše klinike u Univerzitetskom kliničkom centru u Prištini i regionalnim bolnicama. Ovaj broj je veliki s obzirom da su poznati kapaciteti našeg zdravstvenog sistema. Na osnovu odluka vlade od 5. jula o reorganizaciji zdravstvenog osoblja, povećanju kapaciteta i povećanju broja kreveta namenjenih pacijentima, preduzeli smo sve akcije u ovom pravcu i na raspolaganju imamo 750 kreveta za one koji su zaraženi kovidom-19. Prinuđeni smo bili da reorganizujemo veliki deo zdravstvenog osoblja, koje se bavi ovim slučajevima. Već imamo četiri klinike u okviru UKCK, Klinike za zarazne bolesti, Pulmologiju, Neurologiju i Centralnu intenzivnu negu, dok planiramo da otvorimo još jedno odeljenje ili kliniku, zbog velikog porasta broja slučajeva koji dolaze u UKCK u reorganizaciji smo i prijemnih ambulanti.Pacijenti su nedavno regionalizovani, što znači da će se pacijenti koji dolaze iz regiona lečiti u odgovarajućim regionalnim bolnicama. To je donekle smanjilo priliv pacijenata u UKCK. Međutim, broj pacijenata je izuzetno velik, kako u regionalnim bolnicama, tako i u UKCK, i taj pritisak se nastavlja.
Da li će biti dovoljno medicinskog osoblja za lečenje pacijenata, ako se nastavi povećanje broja obolelih?
Znate da je Kosovo započelo pandemiju s određenim brojem raspoloživih zdravstvenih radnika i sa tim osobljem se radilo do deset dana kada je Ministarstvo zdravlja zaposlilo oko 100 lekara i 100 medicinskih sestara i tehničara, koji su već u zdravstvenim ustanovama. Ako isključimo ove zaposlene od nedavno, nismo imali dodatno osoblje, osim nekoliko volontera koji su bili u prvoj fazi, tokom marta i aprila. To otežava rad zdravstvenog osoblja i istovremeno imamo značajan broj zaposlenih koji su zaraženi, jer je sada izloženost pacijenatima sa kovid-19 mnogo veća. S obzirom na sve ove klinike i sve te regionalne bolnice u kojima se pacijenti leče, i prilično veliki broj zdravstvenog osoblja koje je zaraženo, sve nam to predstavlja dodatne poteškoće. Imamo veoma ozbiljne poteškoće u vezi sa reorganizacijom zdravstvenog osoblja i primorani smo da uzimamo zdravstveno osoblje iz onih službi koje rade smanjenim obimom, kao rezultat epidemiološke situacije sa kovid-19. Međutim, ako se nastavi sa ovako velikim brojem zaraženih suočićemo se sa vrlo, vrlo ozbiljnim izazovima, kako u pogledu kreveta, tako i medicinskog osoblja koje će biti na raspolaganju za lečenje ovih pacijenata.
Postoje pritužbe na nedostatak zaštitne opreme, posebno na Klinici za pulmologiju. Kakva je situacija u stvari?
Trudimo se da ne samo Klinika za pulmologiju, već bilo koja zdravstvena ustanova, posebno ove klinike nazvane kovid, odeljenja regionalnih bolnica u kojima se pacijenti sa kovid-19 direktno leče, nikada ne ostanu bez zaštitne opreme za zdravstveno osoblje. Znam da u ovom pogledu imamo poteškoće, ali pored sopstvenih resursa Univerzitetske bolnice i Kliničke službe Kosova imali smo donacije raznih partnera. Takođe, Ministarstvo zdravlja nekoliko puta je intervenisalo sopstvenim sredstvima i snabdevalo nas. Međutim, trenutno se može desiti da oprema nije dostupna u dovoljnim količinama. U pitanju je ceo lanac, od podnošenja zahteva na vreme. Međutim, moramo da razumemo još jednu stvar. Planovi koji su bili na početku pandemije predviđali su trajanje tri meseca, a pandemija traje mnogo duže. Uprkos tim planovima, broj slučajeva se strahovito povećao i bilo je nemoguće ipratiti ovaj broj sa svim potrebama za pacijente – uključujući i druge stvari.
Izjavili ste da ćemo se ponovo zatvoriti ako se povećava krivulja zaraženih. Kako ste došli do ove ideje?
U stvari, nisam eksplicitno izjavio da ćemo se zatvoriti u potpunosti. Rekao sam da veliki rast broja slučajeva i veliki broj hospitalizovanih slučajeva nam ne dozvoljavaju i ne omogućavaju da krenemo napred u pozitivnom smislu. Dakle, ne dozvoljavaju nam da budemo slobodni i pravimo planove da budemo slobodni. A, ovo izuzetno ugrožava zdravstveni sistem, izuzetno ugrožava zdravstveno osoblje koje vodi ove slučajeve. I, pre svega, javno zdravlje građana zemlje je ozbiljno ugroženo.
Nedavne mere Vlade Kosova više ili manje su ponavljanje starih mera, sa nekim novim merama koje se odnose na olakšice. Koliko mere pomažu u pogoršanoj situaciji sa pandemijom?
Nadam se da će sa ovim novim merama, posebno biti naglašena potreba za kontrolom i nadgledanjem radi bolje primene. Realno, imamo relativno dobre mere u pogledu prevencije. Međutim, znam da je poseban naglasak stavljen na mehanizme kontrole sprovođenja mera. Pored toga, lično mislim da bi svest građana, svest građana o ozbiljnoj situaciji kroz koju prolazimo kao država, bile najbolje mere da se dalje spreči širenje zaraze. Samo svest građana, visoka svest o sprovodjeju već poznatih mera, kao što su nošenje maske, držanje distance, lična higijena i izbegavanje okupljanja , pomoći će da se smanji broj slučajeva.
Koja je prosečna starost ljudi zaraženih kovidom-19?
Gledajte, svaki dan primamo i objavljujemo slučajeve kovid-19, tako da nemamo detaljnu analizu. Međutim, kao fenomen, primećuje se da nijednu starosnu kategoriju ne možere isključiti iz kovid-19. Imamo različite starosne dobi, počev od mlađih, do starijih koji se leče u našim klinikama.
Jesu li svi preminuli bili sa hroničnim bolestima, kako kažu zdravstveni radnici, i od kojih pridruženih bolesti umire pacijent?
Za ovo mi je potrebna detaljna analiza da bih vam rekao istinu, morao bih da vidim sve slučajeve koji su se završili smrću. Svakodnevno dobijamo izveštaje o broju umrlih, ali za to bi nadležne institucije trebalo da sednu i urade analizu, pre svega. Nacionalni institut za javno zdravlje, ali i naše zdravstvene ustanove odvojeno za slučajeve koje su lečili u svojim klinikama. Sigurno će se u međuvremenu napraviti takve analize.
