Kosovski Albanci u Njemačkoj traže od Merkel da reaguje povodom političke krize u Prištini

Petnaest udruženja kosovskih Albanaca iz dijaspore uputilo je pismo nemačkoj kancelarki Angeli Merkel o trenutnoj političkoj situaciji na Kosovu usred pandemije koronavirusa, prenosi Koha.

Udruženja koja pripadaju različitim poljima kao što su politika, ekonomija, socijalne i kulturne oblasti, zatražili su podršku od Merkel i apelovali na poboljšanje situacije.

U pismu udruženja, u koje je Koha imala uvid, navodi se da se Kosovo, pored koronavirusa, nažalost suočava i sa političkim nesuglasicama.

“Dok odlazeća vlada deluje na usporavanju izbijanja pandemije, što je pokazala usporavanjem pandemije, kroz pravovremene i stroge mere, sledeći sve smernice SZO, s druge strane, delovi političke elite okupili su se kako bi izrazili svoje sumnje u vladu”, navodi se u pismu udruženja upućenom Merkel.

Prema tim udruženjima, u pismu upućenom Merkel navedeno je  da se “plaše da su izvor ovog spora pregovori između predsednika Kosova i Srbije o etnički zasnovanom rešenju, razmeni teritorija između Kosova i Srbije”.

“Kao nemački državljani kosovskog porekla, izuzetno smo zabrinuti. Stoga vas pozivamo da Evropska unija još jednom aktivno mora da deluje na Zapadnom Balkanu i podrži one političke snage na Kosovu koje podržavaju i brane naše demokratske principe, ali, takođe obezbeđuju dugoročnu stabilnost i održivi razvoj u regionu. Pregovorima moraju upravljati Evropska unija i Sjedinjene Države. Takve pregovore moraju voditi  legitimne i demokratske političke snage, koje odražavaju volju birača”, poručili su iz udruženja.

Takođe, naglasili su neke principe koje, prema njima, treba poštovati na Kosovu:

1. Tokom dijaloga, sve dok ne bude postignut sveobuhvatan sporazum između Kosova i Srbije, Nemačka, kao deo trojke, a posebno sa predsedavanjem Saveta ministara, zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, mora da nagovori Srbiju da okonča  kampanju protiv države Kosovo. Ovaj zahtev će omogućiti napredak dijaloga.
2. Obe strane treba da priznaju postojeće granice između Kosova i Srbije. Bilo kakve  promene granica neminovno dovode do nestabilnosti u regionu i ne stvaraju trajno i mirno rešavanje spora. Promena granica prema etničkoj liniji imalo bi nepredvidive posledice u jugoistočnoj Evropi. Takvo rešenje moglo bi poslužiti kao presedan za ostale aktere i dodatno ugroziti stabilnost na Zapadnom Balkanu;
3. Razgovori ne bi trebalo da dovedu do stvaranja novog etničkog ili ekstrateritorijalnog statusa na Kosovu. Primer Bosne i Hercegovine pokazuje nam kako mirovni sporazum, bez obzira na lokalne osobenosti i posebnosti, znači da stvorene etničke jedinice međusobno blokiraju pomirenje i budućnost.
4. Rat koji je vodila srpska policija i vojska rezultirao je sa 13.000 smrtnih slučajeva. Ogromna većina njih bili su civili. Preko milion ljudi je raseljeno, a 20.000 žena bile su  žrtve seksualnih napada. Vojne jedinice su ciljale sela, čitave oblasti, škole, verske objekte i bolnice, koje su spaljivali. Do danas se nestalim smatraju još 1.500 ljudi. Do danas, Srbija je odbila da da formalno izvinjenje i da preuzme odgovornost za ratne zločine. Da bi se omogućilo pomirenje, Srbija mora da se izvini žrtvama rata i članovima njihovih porodica i da im nadoknadi pričinjenu štetu. Oni koji su umešani u ratne zločine moraju biti krivično gonjeni i biti dovedeni pred lice pravde.
5. Rezultat tih pregovora trebalo bi da bude  priznanje Kosova od strane Srbije. Samo na taj način moguće je obezbediti stabilnost i obezbediti perspektivu obe zemlje za njihov put ka EU.

“Verujemo da smo i mi, građani Kosova koji žive u Nemačkoj i Nemci sa istorijom kosovske migracije, takođe zainteresovani za demokratsko i prosperitetno Kosovo. To se može postići samo iskrenim dijalogom legitimnih političara. Trenutno je demokratija na Kosovu krhka više nego ikad, potrebne su nam jasne poruke, a i podrška naših partnera. U iščekivanju vašeg odgovora, unapred vam se zahvaljujemo”,  zaključuju u pismu upućenom Merkel.