Pomirenje u regionu bilo je inspiracija za 385 autora kratkih priča iz zemalja bivše Jugoslavije, koji su se javili na konkurs za zbirku „Biber“ u kojoj je objavljeno 25, prema mišljenu žirija, najboljih.
Zbirka je promovisana u sredu uveče u galeriji KAE u Južnoj Mitrovici.
Organizatori Biber tim i Centar za nenasilnu akciju Sarajevo-Beograd (CNA) navode da je ideja nastala pre četiri godine, kao nastavak programa mirovnog obrazovanja u spoju mirovnog aktivizma i književnosti.
Predselekciju rade mirovni aktivisti koji procenjuju koliko priča doprinosi pomirenju, boljem razumevanju, približavanju ljudi, smanjenju mržnje i neprijateljstva, a da pri tom ne poriče užase koji su doveli do podele.
Verime Zimberi iz Kumanova, magistar marketinga, koja se rađe predstavlja kao mirovna aktivistkinja, kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa da je inspiraciju za svoju priču pronašla u događajima iz prošlosti. Imala je 14 godina kada je doživela sav užas rata 2001. godine, i njena priča je skraćena verzija dnevnika koji je vodila u tom periodu.
Smatra da do mira u regionu može doći samo kroz podizanje svesti mladih ljudi i radom sa njima, kako bi oni stvorili pomirenje u celom regionu.
„Mislim da do pomirenja može doći ličnom voljom, ali ako se radi na državnim instancama, onda može doći zajedničkom voljom. To se može postići edukacijom mladih, na primer da postoji predmet u osnovnoj školi koji bi učio decu o miru“, navodi Verime.
Jasna Radulović, lektorka iz Zagreba, u razgovoru za RSE naglašava da je pomirenje individualna odluka bazirana na odgovornosti za taj čin i nadasve hrabrosti.
„Jer pomirenje nakon kojekakvih i svakakvih teških iskustava, i ratnih i životnih, to doista može samo hrabra osoba. Govorim o pomirenju koje je uistinu pomirenje, koje nije frizirano ili pomirenje u ime nekih ideologija, sustava, interesa, nego baš kao pravo, klasično najzdravije pomirenje. Za mene pomirenje je jako bitna odluka u životu, jer verujem da svako od nas ima puno toga koje treba oprostit i sebi i drugima“ .
Navodi da veruje u ljude koji čine društvo i pojedince, a koji možda nisu glasni kao oni koji mrze, te da je od nade više podstiče namera.
„Moja namera kako ću živeti svoj život, s kojim stavom, koje ću vrednosti pronositi, koje živeti. A opet sve to činim radi mira, jer kada je čovek u miru verujem da najviše toga može pružiti i sebi i drugima, i celome društvu. Verujem da ima budućnosti i nade, života i suživota, bez obzira na broj država u kojima živeli , bez obzira kako se te države zvale, u kakvom su društvenom uređenju“ kaže Jasna.
Andrea Popov Miletić iz Novog Sada smatra da bi o izgradnji mira trebalo da se uči u školi i tako ukazuje na njegov značaj.
“Kod nas se dešava suprotna stvar. Rat se posmatra kao nešto herojsko, romantizuje se, idealizuje. Tako je od časova istorije, koji su časovi istorije ratovanja“, navodi Andrea, i dodaje da ima krivice i u odgoju od strane roditelja, i medija koji smatra prave najveći razdor.
„Mislim da je uloga sada i na umetnicima, radnicima u kulturi, entuzijastima i aktivistima da dođu do izgradnje mira“.
Katarina Milićević ispred organizatora konkursa i same promocije, kaže da je Mitrovica pravo mesto za priču o pomirenju, jer je podeljen grad, u kom postoji fizička barijera, koja navodi nije toliko nepremostiva, koliko su nepremostive psihičke barijere, barijere u glavama ljudi . „I ako ne govoriti ovde o pomirenju gde govoriti. Lako je govoriti u Beogradu, bez proživljenog iskustva života u stalnom konfliktu. Strahu strepnji, života u kom ne znaš šta ti donosi sutra“.
Na ličnom nivou smo bliži nego na političkom, smatra Milićević u kontekstu situacije u regionu.
„I mislim da od ličnog nivoa to mora da krene, i da se razvija dalje, a dokle ćemo stići to opet zavisi od političkog. Od nas zavisi samo u onom smislu da li biramo političare koji su za pomirenje, ili za zamrznuti konflikt, ili za rat. O tome ipak samo mi odlučujemo“, kaže Milićević u izjavi za RSE.
Na pitanje gde je situacija u regionu najosetljivija, bez dileme navodi Kosovo, potom Makedoniju, a zatim ostale zemlje regije.
„Evidentno je da je Kosovo ono mesto o kom se sa zebnjom priča i u mirovnim krugovima, kao i političkim“, zaključuje.
