Skoro mesec dana od ostavke kosovskog premijera, Ramuša Haradinaja, još uvek nije izvesno da li će Kosovo ići na izbore. Naprotiv, analitičari i pojedine političke partije, otvoreno spekulišu da postoje aktivni pokušaji da se izbori izbegnu i formira nova vlada u istom sazivu skupštine, što jeste jedna od ustavnih opcija dostupnih nakon što predsednik vlade da ostavku. Paralelno sa tim, ipak su vrlo aktivni i pregovori o eventualnim predizbornim koalicijama. Upravo izjave o mogućim političkim saradnicima, ali i crvenim linijama, dominiraju u medijima.
Više članova Samoopredeljenja je iznelo ocene da postoje politički subjekti koji pokušavaju da spreče vanredne izbore formiranjem nove vlade koja bi dovršila mandat do 2021. Najnovija u nizu je portparolka ovog pokreta, Albuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu).
„Ni danas ne možemo da kažemo da su prestala ta nastojanja, jer imamo gorka iskustva. Do sada je bilo jako čudnih koalicija i to samo da bi se održala konzistentnost u političkom spektru ili da bi se izbegli izbori. Za Samoopredeljenje, rešenje su izbori, a smatramo i da današnja opozicija treba da bude buduća vlada“, rekla je Hadžiju Radiju slobodna Evropa na albanskom jeziku.
Pre nje, slične ocene je izneo njen stranački kolega, poslanik Redžep Seljimi (Rexhep Selimi). Međutim, on je bio nešto konkretniji i direktno optužio kosovskog predsednika, Hašima Tačija, da pokušava da izbegne izbore.
S druge strane, politički analitičar Ramuš Tahiri, takođe smatra da bi izbori mogli biti izbegnuti, ali dodaje i da bi nova vlada mogla „izbaviti zemlju iz krize“.
„Još uvek ima vremena za tehničku vladu ako se partije saglase i ako postoji platforma i cilj“, kaže za RSE.
Takođe ne iznoseći konkretna imena, Tahiri navodi da su neke partije izrazile spremnost za formiranje nove vlade kako bi se dovršili neki bitni procesi, kakav je dijalog sa Srbijom i izborna reforma.
PDK, ali ni Kancelarija kosovskog predsednika nisu do sada odgovarali na optužbe da pokušavaju da izbegnu izbore. Naprotiv, Kadri Veselji redovno šalje poruke da do izbora mora doći što pre, a i prvi je koji je pokrenuo inicijativu za sazivanje vanredne sednice na kojoj će se glasati o raspuštanju kosovske skupštine, što je preduslov za raspisivanje izbora.
Međutim, kako prenosi RSE, jedna poslanica PDK, Bljerta Deliju Kodra (Blerta Deliu-Kodra) je objasnila zbog čega je sednica za raspravu o raspuštanju skupštine zakazana tek za kraj avgusta, što je u nekim krugovima protumačeno kao kupovina vremena za dodatne razgovore o podršci novoj vladi bez izbora.
„Datum, 22. avgust, dogovoren je zajedno sa međunarodnim partnerima, sa Posmatračkom misijom EU koja je tražila vreme da se sve dogovori. Ne treba stvarati konfuziju i tvrditi da je to pokušaj da se manipuliše pregovorima. Koristi se jezik kojim se pokušava stvoriti utisak da neće biti izbora. PDK je na taj proces spremniji nego ikada“, reka je Deliju Kodra za RSE.
Zemlje Kvinte o neophodnosti što skorijeg nastavka pregovora Beograda i Prištine
Političke partije nisu jedine koje se okrivljuju za pokušaj izbegavanja izbora.
Juče su zemlje Kvinte izdale saopštenje kojim pozivaju Beograd i Prištinu da se što brže vrate pregovaračkom stolu i pokažu spremnost za kompromis.
Imajući u vidu to da ukoliko dođe do raspuštanja skupštine i raspisivanja izbora na Kosovu, do formiranja nove vlade u Prištini može doći tek krajem godine kada će Srbija polako ući u predizbornu kampanju za redovne parlamentarne izbore, saopštenje Kvinte u ovom trenutku se protumačilo kao podrška brzom formiranju nove vlade.
Ovakvu interpretaciju saopštenja zemalja Kvinte, oštro je negirao ambasador Velike Britanije u Prištini, Rori O’Konel.
„Da li će izbora biti ili ne, je potpuno na Kosovu da odluči. Čitam izjave komentatora koji tvrde da je saopštenje zemalja Kvinte bio poziv za formiranje nove vlade bez izbora. Zašto mediji objavljuju takve gluposti bez da nas pitaju šta mislimo? Ne čudi što se građani Kosova osećaju da su loše informisani“, napisao je O’Konel na svom Fejsbuk profilu.
Pojasnio je da je postizanje sveobuhvatnog sporazuma u interesu Kosova i čitavog regiona, te da zato „vaši prijatelji žele da se za pregovore spremite što ozbiljnije i što pre“.
Da li će do izbora doći sa sigurnošću će se znati tek 22. avgusta kada će biti jasno da li će se najmanje 80 poslanika kosovske skupštine pozitivno izjasniti o predlogu za raspuštanje skupštine. U tom slučaju, izbori će biti organizovani ili krajem septembra ili početkom oktobra.
Živahni i razgovori o predizbornim koalicijama
Kosovska politička scena je veoma usitnjena, sa više partija koje uživaju između 15 i 20% podrške na dosadašnjim izborima zbog čega su predizborne koalicije vrlo bitan deo izbornog procesa.
Primera radi, najveća parlamentarna partija na Kosovu, LDK, odnosno njen lider Isa Mustafa, izjavio je da ova stranka preferira da ide sama na izbore, ali da će konačna odluka zavisiti od toga da li će druge partije oformiti koaliciju.
„Da idemo sami na izbore, da vidimo koja partija ima najveću snagu, ne znajući snagu svake ne možemo da znamo politički uticaj. Međutim, ukoliko ćemo imati koaliciju između partija normalno i mi smo za opozicionu koaliciju“, pojasnio je stav ove političke opcije poslanik LDK, Arben Gaši, prenosi Insajderi.
Upravo su LDK i Samoopredeljenje, dve partije koje su pojedinačno osvojile najviše poslaničkih mandata u prethodnom izbornom ciklusu, 2017. izgubile mogućnost da formiraju vladu jer ih je u trci do skupštinske većine prestigla predizborna PAN koalicija (PDK, AAK i NISMA), kojoj su se priklonili AKR i Srpska lista.
Međutim, sudeći po izjavama Ramuša Haradinaja, LDK i Samoopredeljenje ovoga puta ne moraju da strahuju od sličnog scenarija.
AAK: Ne sa PDK, LDK i Samoopredeljenjem, i ne sa partijama koje ne podržavaju takse
„Ne tražimo veće koalicije, poput koalicija sa PDK, Samoopredeljenjem ili LDK. Otvoreni smo samo za manje partije, poput NISMA-e i PSD“, rekao je Haradinaj, prenosi Gazeta Express.
Dodao je i još da neće ulaziti u koaliciju sa partijama koje ne podržavaju odluku o taksama.
„Nijedna partija neće dobiti našu podršku ako podržava ukidanje taksi, one će ostati do priznanja“, rekao je Haradinaj na RTV 21, prenosi Gazeta Express.
Izrazio je i bojazan da bi Kosovo moglo dobiti „nestabilnog lidera koji bi činio kompromise radi sopstvenog interesa i time pretrpeo gubitke“.
I on se izjasnio protiv mogućnosti formiranja nove vlade sa premijerom koji bi dobio podršku trenutnog saziva skupštine, smatra da bi to bilo „podrivanje demokratskog procesa“.
LDK i Samoopredeljenje?
Ipak, najveće interesovanje javnosti je svakako za to da li će biti koalicije između Samoopredeljenja i LDK. Inicijativu za predizbornu saradnju pokrenulo je upravo Samoopredeljenje, ali kamen spoticanja za potencijalnu saradnju može biti njihov zahtev da lider ovog pokreta, Aljbin Kurti, bude kandidat za premijera ispred koalicije.
Iako je u izbornom ciklusu 2017. Samoopredeljenje osvojilo najviše poslaničkih mandata (31), njihova jačina u parlamentu se skoro prepolovila kada je ovu partiju napustilo 12 poslanika koji su oformili PSD koji sada vodi gradonačelnik Prištine, Špend Ahmeti. Od rascepa, nijedna od te dve partije nije imala priliku da izmeri svoju novu snagu pred glasačkim telom, zbog čega je de facto, LDK ipak najveća parlamentarna partija sa 25 poslanika.
Upravo zato iz LDK negiraju mogućnost da ustupe mesto premijera bilo kom koalicionom partneru.
Ipak, Mustafa i Kurti su se sastali početkom ove nedelje, ali sastanak koji je najavljen u medijima kao odlučujući za moguću saradnju dve opozicione partije, ipak se samo završio dogovorom da će obe partije glasati za raspuštanje skupštine krajem avgusta.
Njihov sastanak, međutim, nije prošao nezapaženo u Prištini pa su politički protivnici iz PDK ovaj sastanak ocenili kao znak slabosti Kurtija koji moli za poziciju premijera, dok je iz AAK saopšteno da je sastanak bio poput kafe „Zajednica“ i da nije imao korist za Kosovo.
Mogućnost saradnje upravo ove dve partije ne isključuje srpski političar, Nenad Rašić.
„Video sam da su predstavnici, pre svega, predsednici Aljbin Kurti i Isa Mustafa razgovarali nekoliko puta, imali su javne sastanke, ali i sastanke na tehničkom nivou i ono koliko sam ja mogao da pratim je da su njihovi stavovi vrlo slični, ili bolje rečeno, da su svoje stavove približili. To verovatno predstavlja znak da postoji neka spremnost da u nekom određenom momentu mogu biti organizovani u jednu grupaciju koja bi mogla da čini vladu“, rekao je lider Progresivne demokratske stranke za RTK2.
Alternativa otvorena za ideju koalicije sa Samoopredeljenjem i LDK
Liderka jedne od manjih opozicionih partija, Alternative, Mimoza Kusari Ljilja (Mimoza Kusari-Lila) izjavila je za Gazetu Express da je imala razgovore sa Samoopredeljenjem i da, premda nije bilo konkretnih dogovora, postoji osnova za buduću saradnju. Alternativa je otvorena za saradnju i ukoliko Samoopredeljenje uđe u koaliciju sa LDK.
„Bilo kakva saradnja opozicionih partija, bilo pre ili posle izbora je dodatna vrednost za Kosovo. Međutim, ključno je da pre svega postoji sloga i jasan plan upravljanja, principa i politika koje moraju biti praćene detaljnom reformom načina na koji se donose odluke na Kosovu. Mi svakako podržavamo širu koaliciju opozicionih partija, najpre predizbornu, imajući u vidu kakv to uticaj ima na partije, a i za Kosovo bi to bio veliki plus“, rekla je Kusari Ljilja Gazeti Express.
Partija koju vodi broji svega dva poslanika u trenutnom sazivu Skupštine Kosova.
