Narodna poslovica kaže da se od pune puške boji jedan čovek, a od prazne dvojica.
Boji se onaj u koga je puška uperena, jer ne zna da je prazna, a boji se i onaj koji je drži jer to zna.
Nešto slično se dešava i sa planom kosovskih vlasti da transformišu Kosovske bezbednosne snage (KBS) u vojsku Kosova, što je izazvalo burnu reakciju u Srbiji.
Kosovska skupština je prošle nedelje usvojila tri zakona kojima se mandat KBS, lako naoružanih jedinica sa zadatkom da deluju u vanrednim situacijama, proširuje da u budućnosti „brani teritorijalni integritet Kosova“ i da se dodatno naoruža.
Kratka istorija KBS
Kosovske bezbednosne snage vuku korene iz Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), gerilske organizacije koja je po prestanku sukoba 1999. razoružana i rasformirana.
Da bi se bivši gerilci nekako uposlili, formirane su Kosovske zaštitne snage, sa sličnim mandatom kao i današnje KBS. Na čelo je imenovan Agim Čeku, bivši general OVK.
Kosovske zaštitne snage su rasformirane 2009. Iste godine formirane su KBS, uglavnom od mlađih kadrova koji nisu učestvovali u sukobu.
U jedinicu, koja broji oko 5,000 ljudi, uključeni su i pripadnici manjina. Srbi, kojih je u jednom trenutku bilo četrdesetak, uglavnom su napustili KBS nakon najave o transformaciji.
KBS je naoružana isključivo lakim (pešadijskim) oružjem, a raspolaže i sa nešto borbenih vozila koje je poklonila Turska.
Predviđeno je i da Kosovo dobije Ministarstvo odbrane, koje dosad nije postojalo.
Ovim je zaobiđena redovna procedura, po kojoj je najpre trebalo u parlamentu obezbediti dvotrećinsku većinu za promenu Ustava i saglasnost predstavnika nacionalnih manjina, uključujući i Srbe.
Pošto te uslove nije bilo moguće ispuniti, vlada premijera Ramuša Haradinaja progurala je zakone prostom većinom, uprkos protivljenju srpskih poslanika i ministara.
Buka i bes
Reakcija Beograda bila je očekivano žestoka. „To je nešto što izaziva strah“, rekao je predsednik Aleksandar Vučić i dodao da je situacija „mnogo teška za nas“.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin upozorio je da potez Prištine „ugrožava mir i bezbednost celog regiona“ i da će kosovska vojska biti sastavljena od „neosuđenih terorista“.
Slične ocene dali su i drugi državni funkcioneri, a tabloidi su dodatno potpirili vatru naslovima tipa: „Albanci hoće rat!“.
Neki su najavili i mogućnost da se Kosovo proglasi okupiranom teritorijom, što bi imalo dalekosežne posledice, pre svega u samoj Srbiji.
Za to vreme, predsednik Kosova Hašim Tači i premijer Haradinaj su davali trijumfalističke izjave.
„Koliko smo ponosni danas zbog naših ćerki i sinova u uniformama!“, napisao je na Tviter nalogu Tači, dok je Haradinaj izjavio da je formiranje vojske „važan korak za konsolidaciju države Kosovo na putu ka NATO“.
Čestitkama se pridružio i predsednik Albanije Edi Rama, koji je preko Tvitera poručio: „Slava mučenicima Kosova i blagoslovena bila novorođena vojska Republike Kosovo“.
Fotografije koje je priložio, na kojima su naporedo pripadnici OVK i KBS, nisu baš u skladu sa proklamovanim principom da će buduća vojska biti „multietnička i posvećena očuvanju mira“.
Šta kaže Zapad, a šta Rusi?
Reakcije iz sveta bile su znatno uzdržaniije. Zemlje koje su priznale Kosovo, a pre svih Sjedinjene Američke Države, izrazile su načelnu podršku ideji da Kosovo u budućnosti dobije vojsku, uz rezervu da bi više voleli da je to učinjeno na ustavan način.
„Tranzicija Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage je proces koji zahteva vreme, a da će Vašington osigurati da se to odvija na način koji će doprineti regionalnom miru i stabilnosti“, rekao je visoki funkcioner Stejt Departmenta Metju Palmer tokom posete Beogradu u petak.
NATO, čija kosovska misija u okviru KFOR-a ima oko 4,000 vojnika, decidirano je saopštio da „podržava KBS u sadašnjem mandatu“, što znači da ne podržava transformaciju.
To je logično jer NATO zasad ima monopol na odbranu Kosova, i uspostavljanje druge vojske sa istim zadatkom bi mu znatno iskomplikovao mandat.
Moskva je, očekivano, izrazila protivljenje.
„Formiranje Kosova, način na koji je to urađeno … predstavljaju dodatni i veoma ozbiljan faktor nestabilnosti na evropskom kontinentu“, rekla je portparolka ruske diplomatije Marija Zaharova.
Šta se u stvari menja?
Kratko rečeno – zasad ništa.
Kako je to još pre nekoliko meseci objasnio komandant KFOR-a, italijanski general Salvatore Kuoči, za transformaciju KSB u vojsku potrebno je najmanje deset godina.
„To nije samo pitanje tranzicije, nego i pitanje opreme, obuke tih ljudi i izgradnji odbrambrenih kapaciteta“, rekao je za kosovsku televiziju KTV 14. juna ove godine.
Ako se uzme u obzir da je KBS potpuno zavistan od NATO i američkih partnera kad je reč o stavkama koje je general pomenuo – obuci, opremi i izgradnji kapaciteta – onda je jasno da će pravac i tempo transformacije de fakto diktirati oni, a ne kosovska vlada.
Upravo to je mislio Palmer kada je rekao da će „Vašington osigurati da se to odvija na način koji odgovara regionalnom miru i stabilnosti“.
„Zapad je do skora bio vrlo odlučno protiv formiranja vojske mimo promene Ustava, ali sad su omekšali stav“, kaže za BBC Agron Bajrami, glavni urednik prištinskog lista Koha Ditore.
On objašnjava tu promenu „zamorom“ zbog izostanka napretka u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
„Očigledno da su se opredelili da puste da stvari idu nekim drugim tokom“, kaže on.
Ali čak i da se vojska formira sutra, ciljani format od oko pet hiljada vojnika ne bi mogao da ugrozi višestruko nadmoćnu Vojsku Srbije.
A kada je reč o kosovskim Srbima koji strepe od pokušaja nasilne integracije srpskih opština, dosadašnje iskustvo pokazuje da im opasnost ne preti od legalnih oružanih snaga Kosova – u koje spada i policija – nego od ilegalnih grupa i nasilničke rulje.
To se jasno videlo 17. marta 2004, kada je nekoliko hiljada Srba proterano iz gradova i enklava južno od Ibra, kao i u nizu sukoba oko mosta u Mitrovici.
Zbog svega toga, pretnja kosovskom vojskom je pretnja praznom puškom, s tim što i beogradske i prištinske vlasti to odlično znaju.
Oni se jednih drugih ne boje, ali im napeta atmosfera odgovara iz političkih razloga.
Boji se treća strana – u ovom slučaju građani Srbije i Kosova, kojima uopšte nije do rata.
