Kosovo je u ekonomskoj krizi, ali nakon pandemije izazvane virusom kovid-19 ući će u još dublju krizu, kažu ekonomski eksperti. Prosečni ekonomski rast od oko 4 procenta Kosovu nije bio dovoljan da ublaži nezaposlenost, ekonomske i socijalne probleme.
Nakon pandemije korone problemi će se pogoršati, kažu eksperti, pošto Centralna banka Kosova predviđa da će doći do smanjenja ekonomskog rasta od minus dva na minus četiri procenta.
Dosadašnje mere koje je preduzela Vlada Kosova za pomoć privredi smatraju se nedovoljnim i kasni se sa primenom.
Izvršni direktor Američke privredne komore na Kosovu Arian Zeka kaže za Radio Slobodna Evropa da struktura hitnog fiskalnog paketa ne ide ka očuvanju privatnog sektora, opstanku većeg broja privatnih preduzeća i očuvanju poslovanja u najvećoj mogućoj meri.
“U takvoj situaciji, intervencija i finansijska infuzija od strane države trebalo bi da bude mnogo veća i ne bi trebalo da eksperimentišemo u ovoj fazi. Tražili smo mnogo veći iznos a polovina od 300 miliona koje smo tražili je odobrena”, kaže Zeka.
Svetska banka u izveštaju objavljenom ove nedelje takođe je naglasila da će Kosovo, kao i druge zemlje regiona, doživeti ekonomski pad 2020. godine, kao rezultat preventivnih mera protiv koronavirusa.
Da pomogne, putem paketa za hitne slučajeve koji iznosi oko 180 miliona evra, Vlada Kosova je obezbedila određene mere za pomoć preduzećima.
“Neke od ovih mera su počele da se sprovode, ali ne i neke od mera koje se odnose na preduzeća”, kaže Zeka i dodaje da postoji mnogo nejasnoća i kašnjenja u primeni.
On kritikuje kosovske institucije što se ne usaglašavaju kako bi trebalo po pitanju mera koje se preduzimaju za pomoć ekonomiji Kosova. Nekoordinacija institucija, dodaje Zeka, imaće još veće posledice u ekonomiji.
“Kao nikada do sada, zemlji je potreban politički konsenzus dok smo u krizi. Produženje pandemije produbiće krizu. Način na koji ćemo se suočiti sa krizom i izaći sa što je moguće manje gubitaka nakon završetka pandemije zavisiće od sadašnjih aktivnosti koje je potrebno preduzeti i sa kojima, mogu zaključiti, kasnimo”, kaže Zeka.
Herolinda Džulji, šefica kabineta u Ministarstvu finansija i transfera, rekla je za Radio Slobodna Evropa da su neke od mera paketa sprovedene a neke od njih će početi narednih dana da se sprovode.
Za sprovođenje svih mera paketa potrebna su finansijska sredstva za koja je Vlada Kosova predvidela da ih pokrije grantovima i dugovima.
Džulji objašnjava da je za međunarodno zaduživanje potrebno odobrenje Skupštine Kosova.
“Trenutno koristimo aktuelni budžet dok se zajam ne realizuje. Dupliranje socijalne pomoći je realizovano, u preduzećima uskoro ovih dana počinje onlajn aplikacija koja će se vršiti preko sistema Poreske administracije Kosova a zatim započinje proces. Plaćanje je krajem meseca”, kaže ona.
Nakon što se definiše šteta koju je ekonomiji nanela pandemija, Džulji kaže da će postojati još jedan stimulativni paket vlade.
Da bi se nosila sa novim virusom, Evropska unija je za Kosovo izdvojila 68 miliona evra.
Prema EU, pet miliona će ići za trenutne potrebe za borbu protiv kovid-19, 50 miliona za suočavanje sa ekonomskom krizom i 13 miliona će biti prebačeno u kosovski budžet.
Sjedinjene Države ponudile su Kosovu 1,1 milion evra za borbu protiv koronavirusa.
Na Kosovu su prvi slučajevi koronavirusa prijavljeni 13. marta.
Vlada Kosova odmah je preduzela mere da spreči širenje koronavirusa ograničavanjem ekonomskih aktivnosti.
