Pokretanjem režima slobodne trgovine s EU, u sklopu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Kosovo se nada da će povećati količinu poljoprivrednih proizvoda koje izvozi u 27 zemalja-članica, kako bi unaprijedilo prihode.
Arta Istrefi, savjetnica kosovskog ministra za trgovinu, izjavila je da analiza ministarstva o ekonomskom uticaju trgovinskog sporazuma s EU odražava trenutno stanje ekonomije i potencijalne rezultate liberalizacije trgovinske razmjene s Unijom.
“Po prvi put imamo preliminarnu listu osjetljivih sektora i proizvoda na koje bismo trebalo obratiti pažnju tokom pregovora o sporazumu s EU. Na preliminarnoj listi kao najvažniji utvrđeni su poljoprivredni proizvodi u cilju ostvarivanja maksimalnog državnog prihoda u okviru sporazuma,” kaže Istrefijeva.
Analiza pokazuje da će u skladu s tim sporazumom, državni prihodi biti na gubitku od 65,7 miliona eura zbog restrukturiranja sredstava u okviru sporazuma, ali vlada očekuje da će se taj iznos nadoknaditi putem direktnih stranih ulaganja do kojih će dovesti trgovinska liberalizacija s EU.
Kosovo trenutno koristi samostalni preferencijalni sporazum s EU do 2015. godine, koji zemlji omogućava da izvozi svoje proizvode u EU bez naknada, osim vina s kvotama, govedine, mesa i šećera.
“Ipak, kosovski izvoznici ne iskorištavaju u potpunosti prednosti tih trgovinskih pogodnosti, tako da to stanje ne odražava izvozne kapacitete Kosova i opravdava potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini s EU,” kaže Istrefijeva.
Druge zemlje u regionu požnjele su pogodnosti od potpisivanja tog sporazuma.
Srbija je potpisala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine. Taj sporazum je jako koristan za državnu ekonomiju, kažu analitičari i zvaničnici.
“Taj sporazum osnova je za slobodnu trgovinsku razmjenu s EU, te za [trgovinske] sporazume s Turskom, [Evropskom asocijacijom za slobodnu trgovinu] i državama Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini,” izjavio je za Vladimir Međak, pomoćnik direktora pri srbijanskom uredu za evropske integracije.
Međak je dodao da se sporazumom omogućava da se domaći proizvodi prave u Srbiji, dok se neke od njihovih komponenata prave u drugim zemljama.
EU je ratificirala sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s Albanijom 2009. godine.
Ervin Qafmolla, ekonomski analitičar za tiranski časopis JAVA izjavio da je sprovedba sporazuma dovela do poboljšavanja kvaliteta i pojeftinjenja roba na albanskom tržištu, ali da je dovela do rasta deficita. Prihodi od carina su opali, kao i domaća proizvodnja.
“Bilo je trenutnih nepovoljnih efekata, posebno u poljoprivredi, zbog nepostojanja propratnih mjera za zaštitu domaće proizvodnje. Za razliku od evropskih i poljoprivrednika u regionu, albanski poljoprivrednici ne dobivaju subvencije od vlade i njihovi proizvodi nisu imali pravednu konkurenciju,” kaže Qafmolla.
Kako kažu iz albanskog ministarstva ekonomije, izvoz iz Albanije je 2010. u odnosu na 2009. godinu porastao za 32 posto, a uvoz za 7 posto.
Evropska komisija preporučila je da pregovori o tom sporazumu za Kosovo otpočnu u junu, ukoliko članice EU do tad donesu odluku.
