Sagovornici su bili Ksenija Božović, potpredsednica Građanske inicijative – Srbija, demokratija, pravda iz Severne Mitrovice, čiji je osnivač bio Oliver Ivanović, i Saša Đorđević, saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Bilo je reči o propustima na samom početku istrage, o tome kako je moguće da dva policajca, koja su patrolirala u neposrednoj blizini mesta ubistava, nisu čuli pucnjavu, zašto nisu radile bezbednosne kamere u vreme ubistva, zašto su Vučić i Tači najavili da imaju važna saznanja o ubistvu, pa posle zaćutali, da li je ubistvo Olivera Ivanovića političko, kako je Oliveru Ivanoviću dva puta zapaljen automobil i kako je satanizovan u srpskim medijima nakon što je izjavio da kabadahije i kriminalci vladaju Severnom Mitrovicom, da li je Ivanovićevo ubistvo delo profesionalaca, zašto se niko od lokalnih lidera u Severnoj Mitrovici nije javio Ivanovićevoj porodici nakon ubistva, kao i o tome da li će slučaj Olivera Ivanovića, kao i mnoga politička ubistva u regionu, ostati nerešen.
Omer Karabeg: Oliver Ivanović je ubijen 16. januara ove godine. Od tada je prošlo 10 meseci, a istraga još uvek tapka u mestu. Zašto?
Ksenija Božović: U startu smo govorili da je uviđaj krenuo kako ne treba. Kasnilo se od samog starta. Videli smo da kosovska policija na samom početku istrage, odmah nakon ubistva, nije svoj posao uradila kako treba. Apelovali smo i ukazivali na to, prošlo je deset meseci, a istraga tapka u mestu i još uvek nemamo nikakav detalj vezan za ubistvo.
Saša Đorđević: Postoje tri glavna razloga zbog čega nema napretka u istrazi. Prvo, slaba je saradnja između organa gonjenja Srbije i Kosova, drugo, istraga je opterećena lošim političkim odnosima između Beograda i Prištine, i treće, međunarodna zajednica nije oštrije insistirala da se taj slučaj reši. U prvih 48 sati nakon ubistva desile su se stvari koje su bile loše po istragu, posao nije urađen kako valja. Mesto ubistva nije obezbeđeno na propisan način, saobraćaj nije zatvoren, nisu sačuvani tragovi za forenzičko ispitivanje i manipulisalo se dokazima. Zbog toga su dva policijska službenika privedena, ali su kasnije oslobođena. Sve je to na neki način dovelo u pitanje kredibilitet istrage.
Kamere nisu radile
Omer Karabeg: Najveća misterija u celom slučaju su kamere koje je Oliver Ivanović postavio u prostorijama svoje stranke, pošto su on i članovi stanke često dobijali pretnje. Međutim, kamere nisu radile u vreme ubistva i volšebno su proradile 10 minuta nakon što je Oliver Ivanović ubijen. Supruga Olivera Ivanovića kaže da je to vrlo čudno, jer je ona bila prisutna kada je njen suprug servisirao kamere mesec dana pre ubistva. Da li je moguće da je neko isključio kamere pripremajući ubistvo?
Ksenija Božović: S obzirom da smo bili izloženi pretnjama i da je naša kancelarija bila zapaljena, morali smo da je obezbedimo kamerama. Kancelarija je imala četiri kamere koje su pokrivale celu ulicu iz svih uglova. Kamere su celo vreme radile, sto posto sam sigurna da su radile i na dan ubistva, jer je Oliver Ivanović vodio računa o njima. Kao najbliži saradnik Olivera Ivanovića odgovorno tvrdim da su kamere radile.
Kako je moguće i da li je logično da kamere ne rade u momentu ubistva i da prorade deset minuta nakon što je Oliver Ivanović ubijen? To je prosto neshvatljivo. Ali, hajde da pretpostavimo da naše kamere nisu radile – šta je sa ostalim kamerama koje pokrivaju ulicu. Šta je sa kamerama koje pokrivaju ceo grad? Pitala sam šta je sa snimcima ostalih kamera iz ulice, ali nikada nisam dobila odgovor, niti nam je, i pored naših zahteva, vraćena oprema za snimanje, koju su odneli istražni organi.
Saša Đorđević: Kad je reč o kamerama, postoje dve mogućnosti. Prva je da su se počinioci dobro pripremili i precizno isplanirali ubistvo. Pregledali su okolinu, registrovali svaki detalj i onesposobili kamere. Druga mogućnost je da je došlo do kvara i da kamere nisu radile u vreme kada se dogodilo ubistvo. To što se desilo s kamerama trebalo je da bude posebna tema istrage. Istraga je trebalo da se time pozabavi kada se radila rekonstrukcija zločina. Tada je trebalo tačno utvrditi šta se desilo s kamerama. Veoma je čudno da ni nakon deset meseci od početka istrage ne znamo da li je bio kvar na kamerama ili su one bile namerno onesposobljene.
Ksenija Božović: Uvid u kamere i risiver imali su isključivo saradnici kancelarije Olivera Ivanovića. Ključeve od službenih prostorija imale su samo tri osobe: pokojni Oliver Ivanović, naša sekretarica i ja. Ne razumem zašto kosovska policija nije dozvolila da pregledamo snimke naših kamera, već je odnela risiver bez našeg odobrenja. Do današnjeg dana nismo dobili nikakvu informaciju o tome šta se nalazilo na snimcima naših kamera.
Vučić i Thaçi
Omer Karabeg: Predsednik Vučić je krajem jula izjavio da državni organi Srbije imaju operativna saznanja o ubistvu Olivera Ivanovića. Međutim, sve je ostalo na toj izjavi. Nikada nikakav detalj nije objavljen, tako da javnost ne zna da li je stvarno bilo nekog pomaka u istrazi. Imate li saznanja o tome na šta je Vučić mislio?
Ksenija Božović: Tačno je da je predsednik Vučić to rekao, ali do danas ni javnost, ni porodica Olivera Ivanovovića, ni njegovi najbliži saradnici nisu saznali nijedan detalj koji bi rasvetlio ubistvo. U avgustu je u medijima bilo priča da će saradnja Beograda i Prištine ubrzati istragu. Međutim, sve je to bilo samo skupljanje političkih poena, jer mi do danas nemamo ništa – ni zvanično, ni nezvanično. Moj je zaključak da je ubistvo Olivera Ivanovića organizovano političko ubistvo.
Saša Đorđević: Oba predsednika su izjavila vrlo slične stvari po povratku iz Brisela, gde je bila održana još jedan runda dijaloga između Beograda i Prištine. Najpre je kosovski predsednik 19. jula rekao da će u bliskoj budućnosti izneti podatke koje će izazvati glavobolju mnogima u Srbiji i na Kosovu. Tri dana nakon toga, predsednik Srbije je rekao da prvi put imamo operativna saznanja. Meni stvarno nije jasno šta je bio cilj obe izjave, s obzirom da se o ubistvu Olivera Ivanovića, bar ne prema zvaničnim saopštenjima, nije razgovaralo u Briselu.
Inače, političari, i to oni na najvišim pozicijama, imaju običaj da govore o istragama koje su u toku, što je veoma loše. Kada se tako radi, postoji velika mogućnost da istraga bude ugrožena. Pogotovo kada se kaže – imamo operativna saznanja, a onda prođe nekoliko meseci i javnost ne dobije nikakvu konkretniju informaciju. To političari ne treba da rade. Treba da puste policiju i istražne organe da rade svoj posao. Međutum, u slučaju ubistva Olivera Ivanovića političari su se odmah umešali i krenuli sa prepucavanjima ko je kriv, ko nije, ko treba da vodi istragu i daje informacije, ko ne. Tako je nastavljeno i u narednim mesecima.
Političko ubistvo
Omer Karabeg: Gospođa Božović je rekla da veruju da je ubistvo Olivera Ivanovića političko. Delite li to mišljenje?
Saša Đorđević: Da, to je političko ubistvo. Oliver Ivanović je ubijen zbog svog političkog delovanja. Ne postoje nikakve informacije koje mogu da opovrgnu ovakav stav. Čak su i predstavnici Srbije posredno ukazali da je to političko ubistvo, jer su odmah nakon što je Oliver Ivanović ubijen rekli da je to čin terorizma. Međutim, od toga se vrlo brzo odustalo, pa se terorizam nije više pominjao. Ponavljam, to je definitivno bilo političko ubistvo, jer ne postoje nikakve indicije da je učinjeno iz nekog drugog razloga.
Omer Karabeg: Kome je Oliver Ivanović politički smetao?
Ksenija Božović: Oliver Ivanović je bio kandidat za gradonačelnika i tokom predizborne kampanje doživeo je mnoge pretnje, meta mu je crtana na čelu. On je o tome obavestio sve nadležne institucije – i u Beogradu, i u Prištini, i međunarodne faktore. Niko od njih ne može da kaže da nije znao da je njegov život i život njegove porodice bio ugrožen. Javno je pričao da se plaši za bezbednost članova svoje stranke i članova svoje porodice.
Oliveru Ivanoviću je mesec dana crtana meta na čelu u predizbornom spotu. To su svi građani mogli da vide. Iako je podneo krivične prijave protiv Pinka i TV Mosta, taj slučaj do današnjeg dana nije rešen. Oliver Ivanović je stalno bio izložen pretnjama. Dva puta mu je zapaljen automobil, izvršen je upad u njegov stan, zapaljena je kancelarija njegove stranke, tri i po godine nevin je proveo u zatvoru – i na kraju je ubijen. Do današnjeg dana ni za jedno delo niko nije odgovarao.
Meta na Oliverom čelu
Omer Karabeg: Mislite li da je to što je tokom predizborne kampanje Oliveru Ivanoviću, kako kaže gospođa Božović, crtana meta na čelu u krajnjoj konsekvenci dovelo do ubistva?
Saša Đorđević: Sasvim je moguće. Motiv je definitivno postojao, s obzirom da je Oliver Ivanović javno pričao o aktivnostima kriminalnih grupa na severu Kosova. Treba samo pročitati intervjuu koji je Oliver Ivanović dao nedeljniku Vreme septembru 2017. godine. On je izneo strašne stvari na koje policija uopšte nije reagovala. Za mene je ključna njegova izjava da postoje neverovatan strah i osećaj ugroženosti kod ljudi koji žive na severu Kosova. Oliver Ivanović je rekao da se ljudi ne boje Albanaca, nego Srba – lokalnih kabadahija i kriminalaca koji se vozaju u džipovima bez tablica, dok se droga prodaje na svakom ćošku.
Istraga je od toga trebalo da krene kao i od činjenice da je gospodinu Ivanoviću dva puta zapaljen auto, da mu je izvšen upad u stan i da je dobijao pretnje. Veoma je žalosno da nakon deset meseci ni policija, ni tužilaštvo nemaju nikakve informacije o tome ko je počinilac, ko je nalogodavac i šta je pozadina ubistva. Nemamo jasan politički signal da postoji želja da se to ubistvo reši, a nema ni pritiska međunarodnih faktora. Ponavljam, na samom početku istrage posao nije urađen kako treba. Čak ni tužilac i sudija, koji su gledali snimak, nisu sigurni da li je policajac tokom uviđaja uzeo čauru i vratio je ili je čauru stavio u džep. Zbog toga se s pravom postavlja pitanje – da li istraga ide dobrim smerom.
“Srčani udar” i čaure
Omer Karabeg: Gospodin Đorđević je pomenuo propuste na početku istrage. Koliko znam, vi ste, gospođo Božović, bili među prvim koji su stigli na mesto zločina. Sećam se da ste u jednom intervuju izjavili da vam je policajac, koji se tamo nalazio, rekao da je Ivanović imao srčani udar.
Ksenija Božović: Da. Ja sam druga osoba koja je došla na lice mesta odmah posle ubistva. Prvi čovek na koga sam naišla bio je policajac. Videla sam da odlaze kola hitne pomoći i pitala ga – šta se desilo. Rekao mi je da je Oliver doživeo srčani udar i da su ga kola hitne pomoći odvezla u bolnicu. Pokušala sam da mu poverujem, ipak je on uniformisano lice i bio je na licu mesta. Onda sam krenula prema kancelariji i videla čaure. Upitala sam ga – otkud ove čaure, ako je Oliver imao srčani udar. Policajac mi je odgovorio da se te čaure tu nalaze ko zna od kada i da ih mi nismo videli. Dodao je da on i njegov kolega nisu ništa čuli, iako je bili možda desetak koraka od mesta ubistva.
Dakle, dva policajca nisu ništa čuli, ni pucanj, niti bilo šta, samo su navodno videli da je Oliver pao i predpostavili da je doživeo srčani udar. Umesto da odmah zaštite mesto zločina, jedan od njih uzima čauru i stavlja je u džep. To je neshvatljivo za ljude koji imaju toliko godina radnog iskustva. Oni su bili suspendovani, pa su zatim vraćeni na posao. Kada je posle dvadeset minuta došla ekipa istražne jedinice, verujte mi da je tokom uviđaja svaki od njih bio na mobilnom telefonu i nekome davao informacije. To sve govori o njihovoj neprofesionalnosti.
Na udaru mafije
Omer Karabeg: Gospodin Đorđević je pomenuo mafiju na severu Kosova koja je vrlo moćna. Da li je njen interes bio da Oliver Ivanović bude uklonjen?
Ksenija Božović: Oliver je javno o tome pričao. Ko stoji iza ubistva, ko je crtao Oliveru metu na čelu? Kome je smetao Oliver Ivanović? Zašto mu je u predizbornoj kampanji zapaljen automobil? Zašto počinilac nije pronađen? Ko je to naručivao? Ko su nalogodavci, a ko su počinioci? Do današnjeg dana nema odgovora. Očigledno da ne postoji politička volja da se to reši.
Omer Karabeg: Da li način, na koji je izvršeno ubistvo Olivera Ivanovića, upućuje na to da je to delo profesionalnih ubica koji su radili po narudžbi?
Saša Đorđević: Da, ubistvo je profesionalno izvedeno. Ne znam da li je rađeno po narudžbini, ali iz načina kako je organizovano jasno je da je to delo profesionalaca. Postojala je logistička podrška, postojao je scenario kako će ubistvo da se počini i tačno su znali kada Oliver Ivanović izlazi iz kuće. Imali su plan bekstva koji su realizovali.
Ponižavanje mrtvog Olivera
Omer Karabeg: Kakav je odnos lokalnih vlasti u Severnoj Mitrovici prema ubistvu Olivera Ivanovića?
Ksenija Božović: O tome najbolje govori ovo što ću vam sada reći. Kada je Oliver prebačen u bolnicu i kada smo mi, njegovi saradnici, i mnogi građani otišli u bolnicu i puni strepnje čekali vest da li je Oliver preživeo, tamo se nije pojavio niko od političkih lidera Severne Mitrovice. Čak nisu pozvali ni porodicu da ponude bilo kakvu pomoć. Očekivali smo da će telo Olivera Ivanovića biti izloženo u sali opštine i da će biti održana komemoracija. Ništa od toga nije bilo. Na kraju je Oliver Ivanović ispraćen iz prostorija naše stranke. Niko od političkih lidera Severne Mitrovice nije izrazio saučešće ni porodici, ni nama, članovima stanke.
Omer Karabeg: Koliko znam, 1.700 građana je potpisalo peticiju u kojoj se tražilo da ulica, u kojoj je Oliver Ivanović ubijen, dobije njegove ime. Međutim, skupština opštine Severna Mitrovica odbila je taj predlog i odredila da neka druga ulica nosi njegovo ime.
Ksenija Božović: I to govori o odnosu rukovodstva Severne Mitrovice prema Oliveru Ivanoviću. Nisu dozvolili da ulica u kojoj je proveo ceo životni vek nosi njegovo ime. Umesto toga predložili su da se po njemu nazove jedna ulica za koju slobodno mogu reći da je najgora u gradu. Porodica i mi, njegovi saradnici, to smo odbili. Pokušali su da ponize i mrtvog Olivera Ivanovića.
Ubice i nalogodavci
Omer Karabeg: Verujete li da će ubice i nalogodavci ikada biti otkriveni, ili će na kraju ceo slučaj, kao i mnoga politička ubistva u regionu, ostati nerešen?
Ksenija Božović: Mi, njegovi saradnici, a i porodica, svakodnevno ćemo vršiti pritisak i tražiti da se do kraja istraži ko je ubio Olivera Ivanovića i ko je naručio ubistvo. Na žalost, trenutno nema političke volje da se ovo ubistvo reši. Ali moram da verujem da ćemo makar nekada saznati ko je ubio Olivera Ivanovića.
Saša Đorđević: Stiče se utisak da ne postoji volja da se ovaj slučaj reši. Da bi bio rešen treba ispuniti dva uslova. Prvi je da politika prestane da se meša i da istragu prepusti profesionalcima. Verujem da na Kosovu i u Srbiji i u policiji i u tužilaštvu postoje profesionalci koji žele i mogu da reše ubistvo Olivera Ivanovića. Drugi uslov je da međunarodna zajednica oštrije insistira na rešavanju ovog slučaja. Nije dovoljno samo reći da se ubistvo osuđuje i da se traži brza i efikasna istraga. Neophodan je pritisak koga sada nema. Ako se ispune ta dva uslova, verujem da ćemo saznati ko je i zbog čega ubio Olivera Ivanovića.
