Sve je trebalo da bude na nivou. Posle konferencije sa dve najjače osobe u EU, nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, Brisel je određen kao sledeće odredište za posete kosovskog premijera Avdulaha Hotija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Prvo bi ih pozvao u Brisel na večeru predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, u prisustvu visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednosnu Đuzepa Borelja. Ta večera bi bila u subotu i pokazala bi koliko je visoko u agendi EU dijalog za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.
Mišel je veoma zauzet izračunavanjem ko će platiti i kako bi bilo potrošeno blizu 2.000 milijardi evra iz narednog sedmogodišnjeg budžeta EU i fonda za oporavak posle krize. Čak bi i u ovoj situaciji našao vremena za Kosovo i Srbiju.
Dan kasnije, sutra u nedelju 12. jula, u sedištu Službe za spoljne poslove EU (EEAS) održao bi se svečani sastanak strana, čime bi se formalno označilo da je zaustavljeni dijalog posle više od 18 meseci ponovo pokrenut.
Predsednica Evropske komisije Ursula van der Lejen, koja je odlučila da živi u sedištu Evropske komisije u malom improvizovanom stanu u blizini, smislila je da pozove dva gosta, Hotija i Vučića na sastanak u sedištu Evropske komisije, piše Koha.
Ali sastanak se ove nedelje neće dogoditi. Neke diplomate u EU tvrde da „izgleda da kosovski premijer ima problema da dođe na sastanak i mi ga ohrabrujemo da dođe“.
Čak su verovali da će nesigurnost zbog situacije na Kosovu biti prevaziđena nakon ohrabrivanja kancelarke Merkel i predsednika Makrona.
Ali predsednik Srbije rekao je da sastanak neće biti održan u nedelju. Još pre dijaloga, Vučić je bio taj koji je prenosio vesti o tome šta će se dogoditi i kada.
Čini se da takođe ima informacije iz prve ruke o onome što se dešava u Vladi Kosova. Jer u vladi ima ljudi koji veruju da ih on, a ne Hoti predstavlja u dijalogu, iako su ministri u Hotijevoj vladi na Kosovu.
Vučić je pronašao pravi trenutak da ostane tri dana u Parizu i dva dana u Briselu, kada se protesti protiv njega nastavljaju u Beogradu, a za koje je okrivio “strane službe i hrvatske medije”, piše Koha.
