Kosovo će da oživi mrtve na dan izbora. Time što zadržava imena onih koji nisu živi na biračkom spisku. Isto važi i za one koji su se odrekli državljanstva Kosova.
Neki iz ove dve kategorije glasaju svaki put kada su izbori na Kosovu. Takva zloupotreba postoji već skoro 20 godina, ali još uvek nije pronađena formula koja bi okončala ovu manipulaciju.
„Dolaze da glasaju oni koji su umrli pre 1999, a ne dolazimo mi iz inostranstva. Završeno ti je to. Tu sam“, bio je komentar jednog iseljenika o kojem se dosta pričalo na Fejsbuku nakon raspisivanja prevremenih parlamentarnih izbora za 6. oktobar, piše danas Koha Ditore.
Putem društvenih mreža i kafića mnogi su otkrili zašto najnovija evropska država, prema popisu stanovništva iz 2011, ima više građana sa pravom glasa nego građana, a poslednji birački spisak obuhvata i preminule građane čiji članovi porodica imaju dokaze – izvod umrlih od civilnih zvaničnika i dokaze verskih zvaničnika.
Kosovo ima sve državne mehanizme i pomoć verskih zajednica, ali ipak građani u svakom izbornom procesu vide imena voljenih koji su preminuli na biračkom spisku. Postoje slučajevi zabeleženi o njihovom „vaskrsenju“ – nakon što se neko potpiše pod njegovim imenom i ilegalno ubaci glasački listić u kutiju.
Posmatrači iz civilnog društva sumnjaju da se osim zanemarivanja državnih mehanizama, problemi ponavljaju u svakom izbornom procesu i zbog toga što politički subjekti mogu dobiti glasove od svojih posmatrača koji su spremni da preuzmu rizik „glasanja“ za mrtve, ili imigrante koji nisu u mogućnosti da glasaju.
Pravosudni sistem, čak i kada kažnjava prestupnike, kažnjava ih simboličnim ili uslovnim kaznama. Zloupotrebe u ovoji oblasti i birokratske restrikcije sa kojima su migranti suočeni narušavaju već krhku demokratiju na Kosovu, kažu posmatrači i analitičari.
„Prvi način i prva mogućnost za zloupotrebu glasa je neprečišćavanje izborne liste zbog same činjenice da ima ljudi na izbornoj listi za koje se sigurno zna da neće glasati i to predstavlja veliku opasnost da se čitavim sistemom manipuluše, zato što je dovoljan jedan potpis na biračkom spisku i ta osoba, ko god to može, ima pravo da glasa zbog tog potpisa“, naglašava Artan Mursti, iz nevladine organizacije „KDI“, koja je oktobra prošle godine objavila izveštaj „Svaki glas treba da važi“.
Istaknuti su brojni nedostaci sa posebnim naglaskom na zloupotrebe imena preminulih građana i migranata na biračkom spisku.
