Kofi koji je s drugim stručnjacima fondacije „Heritidž“ bliske administraciji američkog predsednika Donalda Trampa uputio savete Grenelu oko rešavanja kosovskog pitanja, rekao je za Glas Amerike da „nije baš realno“ da se dogovor Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa postigne do kraja proleća 2020. godine.
„Ako sagledate političku situaciju na Kosovu i da predstoje izbori u Srbiji, ja stvarno ne vidim kako do kraja proleća sledeće godine može da se dođe do nekog velikog sporazuma Srbije i Kosova. Nadam se da nisam u pravu, nadam se da ćemo imati dogovor do tada, ali nisam baš optimista“, kazao je Kofi.
On je ponovio ono što je naveo u pismu Grenelu, da SAD treba da budu oprezne sa Srbijom, jer iz Beograda stižu zbunjujući signali.
„Kao da imate dobrog i lošeg policajca. Predsednik kaže jedno, premijerka drugo, premijerka obično govori, da se tako izrazim, za evropsku publiku. I to ne sme da nas prevari, moramo držati oči širom otvorene. Naravno da treba ostaviti otvorena vrata za Srbiju da se pridruži evroatlantskoj zajednici, ali moramo imati u vidu istorijske, kulturološke, religijske veze (Srbije) s Rusijom i ne možemo da se pretvaramo da to ne postoji“, naveo je Kofi.
On je dodao da se Srbija priključuje Evroazijskoj ekonomskoj uniji, održava vojnu vežbu s Rusijom i da je to prvi put da se sistem S-400 vidi na nekoj vojnoj vežbi van granica Rusije.
„Narod u Srbiji ima tendenciju da gleda prema Evropi i NATO, i mislim da će vremenom sve više ljudi shvatati da je budućnost bolja u evropskoj zajednici nego u Evroazijskoj ekonomskoj uniji. Ali, biće potrebno vreme i smena generacija da bi se to desilo. Sada, u eri Tvitera, Fejsbuka, vesti koje idu 24 sata – želimo sve brzo. Za ovo će ipak biti potrebno vreme“, rekao je Kofi.
Kofi, koji je Grenela savetovao da „ne bude kartograf“ i protivnik je razmene teritorija između Srbije i Kosova, kazao je da stav bivšeg Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona da se SAD ne protive teritorijalnim korekcijama predstavlja „lošu ideju“.
„Treba da mislimo o efektima etničkog crtanja granica u Evropi. Otvoriće Pandorinu kutiju ne samo na Balkanu, već i šire. Mnogi se pitaju zašto bi se Amerika uopšte mešala u dogovor dve zemlje. Zato što smo uložili mnogo novca naših poreskih obveznika, vojska je mnogo uložila i delom smo odgovorni za nastanak Kosova kao nezavisne države. Razmena nekoliko hiljada hektara zemlje, kako bi se zadovoljili politički zahtevi, može vrlo negativno da utiče na region, Evropu, a konačno i na američku nacionalnu bezbednost“, naveo je Kofi.
On je dodao da je „plan B“ da se obe strane ohrabre da vladaju svojom teritorijom tako da poštuju prava verskih i nacionalnih manjina.
„Ima mnogo zemalja u Evropi koje imaju nacionalne manjine i žele da ih zaštite, pa ne prekrajaju granice. Ovo je primer na koji sam upozorio u pismu (Grenelu), da se treba čuvati onih koji predlažu brza i laka rešenja“, rekao je Kofi.
