Transformacija Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) u Oružane snage putem zakonskih izmena ponovo je aktuelizovana.
Prvi put je to uradio početkom 2017. godine predsednik Kosova Hašim Tači, kada je Skupštini prosledio zakon o transformaciji tih snaga u vojsku.
Taj potez je, međutim, naišao na oštre kritike međunarodne zajednice, pre svega SAD-a i NATO-a, s obzirom da se formiranje vojske može obezbediti samo ustavnim promenama. Za ustavne promene, pak, potrebna je podrška srpskih poslanika, koja ne postoji zbog njihovog protivljenja formiranju Vojske Kosova.
Tači je tada, nakon pritiska međunarodne zajednice, odustao od ideje da se vojska formira zakonskim izmenama i obećao da će razgovarati sa srpskim predstavnicima kako bi ih se ubedilo da podrže ustavne izmene po tom pitanju. Do toga još uvek nije došlo.
Tako je vlada Ramuša Haradinaja sada odlučila da se vrati planu da se transformacija desi zakonskim putem, te je usvojila tri zakona koji se tiču tranzicije Bezbednosnih snaga u Oružane. Kako je rečeno, kada se stvore uslovi desiće se i ustavne izmene, radi promene imena tih snaga.
To pitanje sada prelazi na Skupštinu Kosova i o tome treba da se izjasne poslanici nakon što predsedništvo Skupštine bude uvrstilo to pitanje u dnevni red. Kako bi zakoni bili izglasani, potreban je 61 glas. Sve vladajuće partije, osim Srpske liste, podržale su ovu inicijativu na sednici vlade. Iz Srpske liste su za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekli da neće podržati formiranje Vojske.
Predsednik Skupštine Kadri Veselji izjavio je za kosovsku televiziju KTV u četvrtak uveče da je podržao ovo i da očekuje da će transformacija da se desi u toku ove godine.
Poslanik Redžep Seljimi iz opozicionog pokreta Samoopredeljenje, inače član Odbora za unutrašnja pitanja, bezbednost i nadgledanje Bezbednosnih snaga Kosova, kazao je da će biti podržane ustavne promene koje će Bezbednosne snage transformisati u Vojsku Kosova, ali i zakonske izmene koje će unaprediti misiju ovih snaga.
“Dok su Bezbednosne snage Kosova ustavna kategorija, onda promena imena i njihove misije definisane Ustavom može da se desi samo putem Ustava. Međutim, postoje mogućnosti i prostor da se to desi i izmenama postojećih zakona”, kazao je Redžepi.
Kosovski analitičar Ramuš Tahiri u izjavi za RSE kaže da je procedura po pitanju formiranja vojske jasna i da se to može provesti samo ustavnim izmenama.
“Zakon ne može da reguliše pitanja koja su predviđena Ustavom Kosova. Dakle, Bezbednosne snage ne mogu postati vojska samo menjanjem njihovih nadležnosti i strukture. Sa formalne strane, iako to izgleda da je moguće jer se radi samo o dopuni zakona, to ustvari ulazi u srž zakona i same strukture Bezbednosnih snaga. Nisu vojska, niti mogu biti vojska po ovoj proceduri i mislim da će Ustavni sud, na bilo koji zahtev, vratiti nazad ovaj zakon”, kaže Tahiri.
On dodaje da je formiranje Vojske Kosova političko obećanje svih partija, ali, naglašava da nema kratkog ili zaobilaznog puta da te snage postanu Vojska Kosova.
“Procedura je vrlo jasna. Svaka država ima vojsku shodno bezbednosnoj arhitekturi regije i shodno saradnji s NATO snagama. Međutim, na Kosovu se Ustav menja dvotrećinskom većinom, odnosno i većinom manjinskih poslanika. Dakle, bez dogovora sa partijom koja predstavlja Srbe i ostale manjinske zajednice ne može se izglasavanjem zakona uticati na Ustav Kosova, a da Ustav Kosova ostane kako jeste”, objasnio je Tahiri.
Poslednju reč ima predsednik Kosova Hašim Tači, koji potpisuje zakon, a koji se trenutno protivi transformaciji Oružanih snaga putem zakona, navodeći da je najpre potrebna saglasnost i koordinacija sa SAD-om i NATO-om. On je u četvrtak rekao da se vreme do usvajanja ovih zakona treba iskoristiti da se skeptici ubede u ovaj proces, te dodao da veruje da će se ovo pitanje rešiti u koordinaciji sa SAD-om i NATO-om.
Premijer Haradinaj je rekao da je transformacija potrebna zbog unutrašnje konsolidacije države, te obećao da će svaki korak biti koordiniran sa NATO-om, a posebno sa SAD-om.
Iz NATO-a su, na upit Radija Slobodna Evropa da prokomentarišu odluku Vlade Kosova o transformaciji Bezbednosnih snaga putem zakona, a ne izmena Ustava, naveli da je pozicija NATO-a jasna – to je pitanje za kosovske vlasti. Ukoliko mandat BSK bude evoluirao, Severnoatlantski savez će razmotriti nivo angažovanja NATO-a na Kosovu, poručeno je.
“Svaka promena u strukturi, mandatu i misiji Bezbednosnih snaga Kosova će morati da se rešava u skladu sa Ustavom Kosova i zahtevaće ustavne amandmane” navedeno je pisanom odgovoru NATO zvaničnika na upit RSE.
Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini saopštila je da nije bila konsultovana o vremenu objave odluke Vlade Kosova o usvajanju zakonodavstva za tranziciju Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage. U odgovoru za RSE, Američka Ambasada dodaje da će analizirati nacrte zakona kako bi se razumeli njihova svrha i efekat.
