Kineska priča o seljaku i starcu – šta ne smemo da zaboravimo kada kažemo „Ne tiče me se“ ili „To nije moja stvar…!
Bio jednom jedan seljak. Nikad nikome nije pomagao i nije učestvovao u poslovima sela. Ako mu je rečeno da je neko tužan ili u nevolji, da je nekome hitno potrebna pomoć, on je odgovorio: „Ne tiče me se.“
Jednom je ovaj seljak uzgajao pirinač. Sakupio je ogromnu vreću pirinča, jedva je natovario na leđa. I otišao na pijacu – hteo je popodne da proda sav pirinač. Išao je putem. I baš u istu čaršiju išao je njegov stariji komšija – i on ide da prodaje svoje plodove. Na putu su međusobno razgovarali. Starac upita seljaka:
– Čuo sam za tebe da nisi pomogao komšiji kada mu je kuća gorela. Jel ovo tačno?
– Da, to je njegova kuća. To nije moj posao, ne zabdam nos šta i kome gori. Svako čuva svoju kuću.
– Pa, ako vidiš da je čovek u nevolji? Da mu sada, osim tebe, niko ne može pomoći, ali uopšte ti nije teško da pomogneš, ne žrtvuješ poslednje – da li bi onda pomogao?
– Zašto bi svi bili umešani u tuđi život. Kažem vam, to se mene ne tiče. Nemam nikakve koristi od toga. Zapamti, stari, da se nikada ne treba mešati u tuđe poslove.
– Pa, kao što sam kažeš, to je tvoja stvar, – odgovori starac.
Otišli su na dalek put i konačno stigli do gradske čaršije. Odjednom je seljak počeo da se osvrće oko sebe, jurio je okolo, otrčao je nekoliko metara unazad. A starac je polako slagao povrće, ne gledajući ga, spremao se da trguje.
Seljak pritrča starcu, poče da maše rukama i da viče: „Zašto mi nisi rekao da je moja vreća pirinča bušna? Usput sam prosuo sav svoj pirinač. Nemam šta da prodam osim svoje pocepane torbe. Kako si mogao da ćutiš?
– I sam si rekao, to nije moj posao. Dakle, nisam se mešao u tvoje poslove.
Istina je da se ne treba da dajemo savet ukoliko osoba to od nas ne traži ili ne želi da ga čuje. Ne treba se mešati u tuđi život i poslove, ali često izgleda da je savremeni svet to previše „bukvalno“ shvatio. Empatija je izuzetno važna, ona nas čini ljudima, satkanim od osećanja. Ona nas povezuje jedne sa drugima i širi tu vibraciju ljubavi bez koje bi naš život bio prazan. Ukazuje da jedni bez drugih ne možemo, i ne treba da budemo. Zato je važno da se osvrnemo oko sebe i pogledamo – da li nekome iz našeg okruženja treba pomoć, da li nekome očajnički treba razgovor, zagrljaj… Kada pomažemo jedni drugima stvaramo krug dobrih dela koji se širi i raste i čini da ovaj svet bude bolje mesto za svakog od nas. Hajde da se toga svaki put setimo kada izgovorimo ili kažemo „Ne tiče me se…“
izvor zenskikutak.rs
