Nema roditelja koji ne želi da vaspita dobro, stvarno dobro dete. Dete koje će već rano shvatiti važnost dobrote, poštenja, uvažavanja sebe i drugih, koje će znati da pokaže empatiju, biti uljudno, pristojno i razumno – ali dete to ne može da postane samo od sebe.
Njemu je zaista potrebna pomoć da ih naučite kako zaista biti dobra osoba. Dakle, ma šta god činili, vi im morate da im budete primer, jer ste vi najvažnija odrasla osoba na koju će se dete ugledati.
A sudeći prema stručnjacima s Harvarda koji se bave međuljudskim odnosima, roditelji često zanemaruju upravo ove osnove kulture na kojima bi trebalo da počivaju osnove vaspitanja.
1. Provodite s njima što više vremena u smislenoj komunikaciji
Ma koliko god bila mala, deca bi trebalo da budu prisutna i onda kada mama i tata vode ozbiljne razgovore i onda kada se mama i tata šale. Komunikacija je način iz kojeg se deca uče odnosima prema ljudima i stvarima koje doživljavaju oko sebe i zato biste i s njima trebalo da vodite puno više pričanja, uz puno više strpljenja i podsticanja da vam na primer prepričaju svoj dan u vrtiću ili školi. Ako nemate strpljenja da saslušate dete ili ne znate na koji način da izvučete iz deteta detalje, to je zato što verovatno nikada niste posvećivali dovoljno vremena upravo za odrasle razgovore s njima.
Dođu li vam goste, nemojte baš uvek insistirati da se sklone dok vi veliki pričate.
2. Budite mentor, ne samo onaj na koga će se dete ugledati
Deca jako poštuju sve ono što njihovi roditelji rade, a ne ono što roditelji pričaju da bi bilo dobro raditi. Posebno je grozno ako u dete pokušavate da usadite neke moralne vrednosti kojih se vi u životu baš i ne držite. Na primer – vi želite da vaše dete bude iskreno prema vama i pristojno prema drugima, ali vi sami možda puno češće vređate neke svoje poznanike, kolege, šefove. To je primer iz kojeg će oni naučiti.
Zato čak i ako ste svesni da svojim primerima ne činite baš samo pozitivne stvari svakako se potrudite baš to tako detetu i objasnite. Naime, sitne su laži, čak i ogovaranje, odustajanje, ignorisanje, zgražavanje nad drugima – sve to u datom trenutku jeste možda puno bolja odluka, ali dete zato mora da nauči u kojim se sve situacija sme tako postaviti. Jasno im zato dajte do znanja da vi jeste možda sada pogrešili u svojoj reakciji, ili im objasnite da u nekim situacijama jednostavno ne postoji “bolji” način, ali svakako objasnite. Iz toga će deca već od malena početi da uče da čak i loša reakcija može biti pozitivna.
3. Šaljite im jasne poruke da je uvek, baš uvek dobro biti uljudan
Znate ono – ako vas neko ošamari radije pružite i drugi obraz nego da vratite istom merom. E to je na primer jedna fraza koja se polako gubi iz ovog našeg modernog, otuđenog sveta u kojem je očigledno postalo puno lakše reagovati nego stati, razmisliti i tek onda valjano reagirati. Zato negujte ljubaznost kod svoje dece i učite ih da se problemi ne moraju rešavati na prečac, instinktivno, jer uvek postoji i ona druga strana koja bi mogla da bude pogođena vašom reakcijom.
4. Učite ih da shvate – ne samo da znaju
Kako će dete koje nikada nije ništa moralo da radi po kući uopšte shvatiti koliko su sve te svakodnevne sitnice teške i koliko vam vremena oduzimaju i na kraju, koliko bi trebalo da cene sve što radite za njih. kako će taj koncept shvatiti ako ga nikada ne isprobaju i ako nikada ne vide kako je to, na primer, kada neko drugi sada zaprlja ili razbaca njihove igračke. Tek ako oni budu imali odgovornost prema nečemu svome, tek će tada moći da shvate koncept odgovornosti uopšte.
5. Ne učite ih da je različitost divna – pokažite im zašto se to tako kaže
Učiti dete da ceni različitost sveta oko sebe, a istovremeno svojim radnjama slati poruku da ste samo vi jedini važni – kontradiktorno je, složićete se. I to se ne savetuje samo po nekoj rasnoj, verskoj ili polnoj osnovi – već uopšteno – i zato bi deci od malena trebalo pričati i pokazivati koliko smo svi mi različiti. Idete li u starački dom nemojte misliti da je to mesto malo morbidno za decu – ne – jer tamo će dete najbolje shvatiti koliko su stariji ljudi nemoćni.
Primetite li da je u vašem okruženju neko dete ili odrastao čovek gladan, siromašan – priđite im s vašim detetom, podučite dete kako na licu mesta reaguje, pita, poželi da pomogne. To je primer koji će ih naučiti o empatiji mnogo više od puke priče.
6. Omogućite im da učestvuju, da pomažu drugima
Čak i da niste neki ekstra volonterski tip, probajte da se po koji put, zbog vašeg deteta, i zajedno s vašim detetom, uključite u neku humanitarnu akciju, povedite ih sa sobom u domove za nezbrinutu decu, podstaknite ih da i sami smisle neko dobro delo. To je delo koje će omekšati srca i naučiti baš svako dete da zaista bude ono što želite da bude – dobro!
7. Hrabrite ih da pokažu sve svoje osećaje
Svako dete baš kao i svaki odrastao čovek u mnogim situacijama ima neke svoje unutarnje borbe s osećanjima i baš zato što ste vi kao odrasla osoba svesni da takve emocije nekada zaista znaju da vas ubiju u pojam i da se osećate puno lakše ako negde stvarno možete da ih ispoljite, nekome ih kažete, nekome se požalite – e pa upravo tako funkcionišu i deca. Samo što deca za razliku od nas ne znaju da su sve takve unutrašnje borbe normalne. Njih takve situacije ljute i frustriraju pa im zato i je potrebna pomoći da svoje emocije, ma kakve god one bile, ispolje kroz razgovor, kroz objašnjavanje. Naučite ih da svoje frustracije ne drže u sebi jer će tako pomoći sebi, a ujedno i puno bolje razumeti frustracije drugih ljudi oko sebe.
Ako vam dete kaže da ima problem u školi, ne zanemarujte to
Deci je često teško da priznaju da su postali žrtva nasilja. Ako pronađu hrabrost da to podele s roditeljima, znači da im je zaosta potrebna podrška. A najgora taktika roditelja bila bi odbacivanje pritužbi deteta. Roditelji bi trebalo da nauče svoju decu da se brane, a u slučaju ozbiljnog nasilja, roditelji bi trebalo da intervenišu.
Savet da ćutite i ne reagujete kod deteta će oblikovati tolerantan stav prema okrutnosti. U budućnosti to može da dovede do razvijanja bespomoćnosti. Zbog svih stresnih situacija koje je dete prošlo, počeće da veruje da ne mogu ništa da kontrolišu i neće ni pokušati da promene stvari.
izvor b92.net
