Bivša glavna tužiteljka Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju od 1999-2007, Karla del Ponte, u ekskluzivnom intervjuu za Koha Ditore kaže da još uvek ima mnogo posla da se uradi u pogledu kažnjavanja ratnih zločina u bivšoj Jugoslaviji.
„Od balkanskog rata međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju pobedio je 160 lidera visokog vojnog i političkog ranga, ne one koji su počinili zločine, već one koji su sedeli za stolom i organizovali zločine. Ali postoje i oni koji su počinili ove zločine, i sa kojima međunarodni sistem treba da se pozabavi. Ovde treba reći da u ovom pravcu ima dosta posla i nismo na idealnom nivou. Ne znam šta se sada dešava u Bosni i Hercegovini ili Srbiji, ali mislim da posla ima i dalje. Da vidimo!“
Karla del Ponte postavila je takođe i pitanje postojanja Kosova kao države i smatra da nije pravedno to što je kosovski premijer Ramuš Haradinaj na toj poziciji.
„Mislim, Haradinaj ne zaslužuje funkciju na kojoj se nalazi danas. Osuđen je od strane Haškog tribunala, ali ga je na žalost Apelacioni sud oslobodio. Ali ja više nisam bila glavni tužilac. Teško je videti to da on prvostepeno bude kažnjen, a da je Kosovo sada jedna vanredna stvar. Kosovo ima tu privilegiju da bude priznato kao država, što je, po mom mišljenju, bilo prilično preuranjeno. Takođe, kada smo započeli naše istrage, imali smo ogromne probleme, jer niko nije želeo da ove istrage radimo. I dalje treba da se vidi šta će biti na Kosovu i za mene je Kosovo još uvek pod znakom pitanja.“
Ali ko su danas velike glave koje nisu kažnjene?
„Ne mogu da kažem, niti znam ko su danas najveći nekažnjeni, ali znam da su nekažnjeni u mojoj knjizi i nekažnjeni danas su u Siriji, počevši od predsednika Asada i svih drugih politički i vojno odgovornih u Asadovom režimu, i svih zločina izvršenih od strane terorističkih grupa, od grupa bandita i opozicionih grupa. Naša komisija za istragu je identifikovala kako su, s jedne strane, počinjeni zločini, a da u Siriji nema pravde.“
Jedna od najozbiljnijih optužbi tokom svog rada kao tužioca za zločine u bivšoj Jugoslaviji je žuta kuća u selu Veliko Gure u Burelu gde je, prema Karli del Ponte, bila tajna klinika koja se koristila za vađenje organa oko 300 srpskih civila koje je kidnapovala OVK.
„Oh, hajde da ne pričamo o žutoj kući. U toj žutoj kući pokušali smo da izvršimo istragu, ali to nismo mogli da učinimo. Zatim je usledio izveštaj Dika Martija Savetu Evrope koji je sve potvrdio. I sada postoji sud na Kosovu i nisam čula da je išta učinio i sumnjam da će se ovaj događaj rasvetliti. Što se nas tiče, nije nam dozvoljeno da uradimo ovu istragu i nismo mogli da je sprovedemo i tu činjenicu priznala sam u svojoj prvoj knjizi Lov, ja i ratni zločinci. Da vidimo šta će se dogoditi, ali iz svog radnog iskustva znam da što više vremena protiče, to je manje moguće da se problem reši.“
U svetu danas postoji nekažnjivost, nema svesti, nema pravde ili – postoji li moć da se to uradi?
„Danas postoji nekažnjivost jer nedostaje politička volja. Međunarodno pravo postoji, postoji i nastaviće da postoji. Pravde za žrtve će biti ukoliko postoji politička volja zemalja, a posebno politička volja Saveta bezbednosti UN-a.“
