Četiri kandidata – Kadri Veselji iz Demokratske partije Kosova, Vjosa Osmani iz Demokratskog saveza Kosova, Ramuš Hardinaj iz Alijanse za budućnost Kosova i Fatmir Ljimaj iz Socijaldemokratske inicijative – do sada su objavili učešće u trci za budućeg premijera Kosova.
Spekuliše se da će se kandidovati i Aljbin Kurti iz pokreta Samoopredeljenje, ali to još uvek nije potvrđeno.
Prevremeni parlamentarni izbori održaće se 6. oktobra, a predizborna kampanja trajaće 10 dana – od 25. septembra do 4. oktobra. Rok za zaključivanje predizbornih koalicija ističe 30. avgusta, a za prijavu političkih subjekata i kandidata 6. septembra.
Predizborne koalicije
Predizborne koalicije do sada su sklopili Haradinajeva Alijansa za budućnost Kosova i Socijaldemokratska partija gradonačelnika Prištine, Špenda Ahmetija, i Alijansa novo Kosovo Behdžeta Pacolija i Socijaldemokratska inicijativa Fatmira Ljimaja.
O sklapanju predizborne koalicije u opoziciji su do sada vodili pregovore Demokratski savez Kosova (DSK) i pokret Samoopredeljenje, ali još nisu postigli saglasnost po pitanju premijerske stolice. Demokratski savez ne odustaje od toga da Osmani bude premijerka, dok pokret Samoopredeljenje smatra da bi to trebao da bude Kurti.
Tokom pregovora, ovaj pokret je predložio i da se premijer rotira, što DSK odbija. DSK je odbio da uđe u bilo kakvu koaliciju sa Demokratskom partijom Kosova.
Inače, politički subjekat ili predizborna koalicija koja osvoji najveći broj glasova dobija mesto predsednika Skupštine, a predsednik države potom, nakon konsultacija sa političkim partijama ili koalicijama koje su dobile neophodnu većinu za formiranje Vlade u Skupštini, predlaže Skupštini kandidata za premijera.
Kakve su pozicije aktuelnih kandidata za premijera po pitanju takse, dijaloga sa Srbijom, ili korekcije granica?
Pitanje takse
Stavovi dosadašnjeg premijera Ramuša Haradinaja po tim pitanjima su poznati. On je odlučan da taksa od 100 odsto, koju je uveo na robu iz Srbije i BiH krajem prošle godine, treba da ostane na do priznanja Kosova od Srbije, da Srbija ne treba da uslovljava nastavak dijaloga ukidanjem takse, i da konačni sporazum treba da podrazumeva recipročno priznanje unutar postojećih granica.
Vjosa Osmani kaže da taksu neće ukloniti dok Srbija ne počne da poštuje Kosovo i dok ne prekine kampanju protiv priznanja Kosova. Ona je takođe mišljenja da Srbija zaslužuje recipročno tretiranje, odnosno da je uvođenje recipročnih mera Srbiji ne samo u trgovini, već i u svim ostalim sferama, mnogo efektivnije od takse od 100 odsto.
„To ne znači da ćemo mi čim dođemo na vlast ukloniti taksu. Nikako. Ali tretiraćemo to pitanje na način da Kosovo dobije iz te situacije, uveravam vas da imamo kreativne ideje, ali pre svega, bićemo oprezni, mudri i uz naše prijatelje. Sa našim prijateljima donećemo odluku u interesu Kosova“, kazala je ona u intervjuu za Glas Amerike.
Dodala je da će njena partija da pronađe najbolja rešenja za odbranu državnih interesa Kosova.
„DSK veruje u državu Kosovo u granicama iz usvojene Deklaracije o nezavisnosti, potvrđene Međunarodnim sudom pravde“, izjavila je Osmani.
Smatra da su prijateljstvo sa SAD i evropeizacija Kosova od suštinskog značaja za državu.
Kadri Veselji je nedavno nakon poziva zemalja KVINTA-e (SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija) da Beograd i Priština što brže obnove dijalog i da Kosovo ukine takse, kazao da kosovski interesi moraju biti zaštićeni, ali da to neće moći “bez naših strateških partnera”.
U intervjuu za RSE 7. avgusta, on je govoreći o dijalogu rekao da Kosovo ima jasnu platformu, da su suverenitet države i integritet neugrozivi i da niko ne sme da pomene Mitrovicu, „a kamoli neku manipulaciju“.
Fatmir Ljimaj mišljenja je da taksa ne treba da se ukloni sve dok se ne ukinu razlozi zbog čega je uvedena, te je poručio i da će pre svega insistirati na reciprocitetu sa Srbijom, ali i sa ostalim susedima, i to u svim oblastima.
I Ljimaj je ranije izjavljivao da se dijalog treba okončati recipročnim priznanjem i da je teritorija Kosova neugroziva.
