Nakon oslobađanja Hilmija Kelmendija i nešto ranije direktora kosovske policije u Mitrovici Nehata Thaçija, koji su bili optuženi za ratni zločin odnosno terorizam na Kosovu tokom devedesetih, postavlja se pitanje kakva je poruka taj čin i treba li očekivati slična hapšenja na osnovu potjernica pravosudnih institucija u Srbiji?
Na Kosovu se hapšenja Thaçija i Kelmendija doživljavaju kao jako loša poruka Beograda, a stručnjaci upozoravaju da u slučajevima kada se vode procesi za ratne zločine na ovom području treba biti vrlo obazriv.
Sead Spahović, branilac Nehata Thaçija i Hilmija Kelmendija, kaže za RSE da je problem u tome što su oba postupka započeta bez dovoljno činjenica.
“To je bivše pravosuđe sa Kosova koje je izmješteno po gradovima u Srbiji i formiralo je predmete za koje nije sprovedena adekvatna, marljiva i savjesna istraga, tako da nije bilo dovoljno dokaza u momentu hapšenja tih ljudi. Mislim na sudske dokaza koji bi bili relevanti za presudu”, objašnjava Spahović.
Kelmendija su vlasti u Srbiji uhapsile posljednjeg dana oktobra pod optužbama za ratni zločin. Tužilaštvo za ratne zločine odustalo od njegovog daljeg gonjenja, pa je oslobođen 3. novembra.
Nehat Thaçi, direktor policije Kosova za region Mitrovica, uhapšen je 29. septembra na srpsko-kosovskom prelazu Končulj i proveo je u pritvoru mjesec dana na osnovu potjernice za terorizam, koju je raspisao Viši sud u Nišu.
Spahović napominje da se za razliku od slučaja Kelmendi, kada je Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu reagovalo veoma brzo i poslije svega nekoliko dana oslobodilo optuženog zbog nedostatka dokaza, Nehat Thaçi je bio u pritvoru “preko svake razumne mjere”.
“Taj pritvor je produžen iz jednog rasističkog pristupa prema tom čovjeku. Nije bilo nikakvih elemenata, četiri svjedoka su rekla da on nije bio tamo. Te sekunde je tužilac morao da odustane, a oni su mu namjerno produžili pritvor. To je taj sadizam i maltretiranje okrivljenog bez ikakve potrebe. To je ono što se u praksi evropskog suda zove proizvoljni pritvor”, ocjenjuje Sead Spahović.
Poznavaoci prilika ukazuju na to da bi i tužilaštvo i policija trebalo da prikupe dovoljan broj dokaza, prije nego što nekome odrede pritvor.
Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava, naglašava da bi u ovakvim regionalnim slučajevima nadležni organi trebalo da budu dodatno oprezni.
“Zbog poštovanja ideje da bi trebalo da sprovedemo tranzicionu pravdu i da oni koji su zaista krivi budu optuženi i kada se dokaže osuđeni. Treba biti vrlo obazriv, jer to su osjetljiva pitanja – prije svega govorim o ratnim zločinima. Znate i sami, ovdje se uvijek digne uzbuna, baš kao i u onoj drugoj javnosti, u zavisnosti od toga koje je nacionalnosti taj ko je uhapšen, kao što se sad dešava u Bosni i Hercegovini nakon hapšenja u Orašju”, kaže Petrović.
Zvaničnici sa Kosova, ali i dio tamošnjeg civilnog sektora smatraju neprihvatljivim hapšenja Thaçija i Kelmendija.
Bexhet Shala, iz kosovskog Savjeta za zaštitu ljudskih prava i sloboda, kaže da bi Brisel trebalo da reaguje ukoliko Srbija i Kosovo imaju liste optuženih građana.
“Treća strana koja posreduje u pregovorima između Srbije i Kosova bi trebalo da natjera i Srbiju pa i Kosovo – ako ima neku listu za hapšenje – da im predaju tu listu”, smatra Shala.
Podsjetimo, nakon hapšenja Nehata Thaçija, prištinski zvaničnici ocjenili su da takvo ponašanje otvara veliku dilemu da li Beograd želi normalizaciju odnosa sa Kosovom, zbog čega se u Briselu i vodi dijalog.
Izvor: (Radio Slobodna Evropa)
