Grupu za odgovorno postupanje prema životnoj sredini (Environmentally Responsible Action group ERA) osnovali su 2003. godine mladi entuzijasti iz Peći, sa idejom da promovišu povećanje ekološke svesti i odgovornosti različitim aktivnostima na otvorenom kao i edukacijama za građane.
Pomenuta grupa se pored toga bavi i promocijom prirodne i kulturne baštine regiona kao i eko-turizmom.
Projektni menadžer Grupe za odgovorno postupanje prema životnoj sredini Bard Sanaja kaže za rubriku portala Danas „Druga strana Kosova“ da se oni u Grupi bave istraživanjem, kao i zalaganjem za opstanak određenih vrsta koje su ugrožene kako na Kosovu, tako i u celom svetu.
Ono što je obeležilo godinu na izmaku, kako za građane Srbije, tako i za građane Kosova, jeste borba protiv izgradnje mini-hidroelektrana.
Kako navodi Sanaja, njihova organizacija borbu protiv mini-hidroelektrana započela je 2016. godine, ali se njihov broj na Kosovu ipak povećava.
“Planirano je da se sagradi 56 mini-hidroelektrana. One ne proizvode više od 10 megavati struje po satu, što je veoma malo u poređenju sa štetom koju nanose. Sve naše reke treba da stavimo u cevi da bismo zauzvrat dobili veoma malo energije, što je veoma loše za prirodu. Zbog toga smo započeli borbu”, objašnjava Sanaja.
On ukazuje da su ove godine uspeli da zaustave izgradnju svih mini-hidroelektrana na Kosovu uz pomoć ministarke životne sredine i prostornog planiranja Albene Rešitaj, ali da se situacija pogoršala od kada je pomenuta podnela ostavku.
Sanaja poručuje da im predstoji borba, ali da ga ohrabruje to što je Crna Gora dobila bitku protiv mini – hidroelektrana.
On ponavlja da su mini-hidroelektrane „glupa ideja“ koja je teško zamisliva normalnim i osvešćenim ljudima, jer se temelji na tome da stanovništvo ostane bez reka u zamenu za malo električne energije.
“Ukoliko postoji makar jedan svestan političar u našoj vladi, shvatiće da je ovo veoma loš projekat za celo Kosovo”, ističe Sanaja.
Sedište ove organizacije za zaštitu životne sredine nalazi se u mlinu starom više od 100 godina, koji je sagradio jedan od prvih industrijalaca na Kosovu Hadži Zeka.
Zanimljivo je da su nekada oni koji su dolazili da u mlinu melju svoje žitarice, u istom mogli i da prenoće.
Mlin je danas pretvoren u muzej u kome se nalaze mnogobrojni antikviteti iz Peći i okoline, umetničke fotografije i ostala dela.
Sanaja objašnjava da se radi o fotografijama Peći iz starih vremena, zatim umetničkim delima sa prostora sa i oko planine Rugova, kao i predmetima koje su koristili tamošnji gorštaci u svakodnevnom životu.
