Epidemija velikog kašlja uzela je maha kod dece najranijeg uzrasta
Četiri bebe preminule su od velikog kašlja u Institutu za majku i dete u Beogradu, jedno dete je na respiratoru, što znači da je veoma ugroženo, a polovina obolele dece od ove bolesti su hospitalizovana. Dr Saša Milićević, pedijatar i pulmolog izjavio je za portal Espreso da se u prvih sedam do deset dana pojavljuju nekarakteristični simptomi kod dece, pa se ne može sa sigurnošću utvrditi da li se radi o simptomima velikog kašlja.
“Veliki kašalj počinje kao obična respiratorna infekcija, odnosno počinje kao grip. U početku nema onih karakterističnih simptoma koji bi mogli da ukažu da je u pitanju veliki kašalj. U tom periodu je dete obično neraspoloženo, odbija obroke, i primećuju se blage infekcije. Dakle, u toj prvoj fazi dete neće imati intenzivan kašalj, koji se potom pojavljuje u drugoj fazi ove bolesti”, objašnjava dr Milićević.
Jako crvenilo oko očiju, popucali kapilari na vratu od natezanja prilikom iskašljavanja, i nesanica samo se neki od simptoma koji se pojavljuju u drugoj fazi velikog kašlja.
“Već u drugom stadijumu pojavljuju se simptomi koji ukazuju na veliki kašalj. Dete dobija crvenilo oko očiju, odnosno konjunktivu. Zatim, pojavljuju se i popucali kapilari oko vrata zbog naprezanja tokom kašljanja. Dete se nalazi u jednom opštem lošem stanju i teško spava, a veoma često se dešava i da dete dobije kilu od upornog kašljanja. Jedan od retkih posledica može biti i fraktura rebara kod dece, ali to je jako retko”, kaže pedijatar Milićević.
Kako kaže, dr Milićević, neophodno je da roditelj na vreme prepozna ove simptome kod svog deteta, a kada to uradi, trebao bi odmah da ga odvede kod pedijatra.
“Kada roditelj na vreme prepozna simptome ove bolesti, jako je bitno da roditelj proveri da li je dete bilo u kontaktu sa nekom osobom koja ima veliki kašalj. Jer ako je bilo sa osobom koja je obolela od ovog virusa, onda je velika verovatnoća da dete ima simptome tog istog virusa. Što se tiče tretmana, detetu treba davati lek protiv povišene temperature, treba mu davati što više vitamina, kao i antibiotika. Roditelj mora da prati zdravstveno stanje deteta i čim uoči simptome velikog kašlja mora da se javi pedijatru. Ako dete nije vakcinisano, iz opravdanog ili neopravdanog razloga, onda postoji velika šansa da se radi o velikom kašlja”, tvrdi dr Milićević.
Veliki kašalj kod dece se leči antibioticima iz grupe makrolida, ali pre svega, neophodno je da dežurni lekar to propiše kao terapiju.
“Veliki kašalj se leči antibioticima iz grupe makrolida, ali neophodno je da to lekar propiše, iako je u pitanju bakterija, pa su antibiotici poželjni. Obično pet do sedam dana se dete treba lečiti antibioticima i to će doneti pozitivne rezultate. Što se tiče komplikacija koje se mogu javiti kod deteta, to su u najgorem slučaju upala pluća ili upala uva”, zaključuje pedijatar.
(Espreso/Miloš Dojčinović)
