Odavno je mnogim evropskim političarima desnog centra muka od Viktora Orbana. Vide ga kao pretnju za Evropsku uniju, kao svojevrsnog predvodnika “neliberalne demokratije” i rušitelja demokratskih standarda i sloboda postignutih u Mađarskoj pred ulazak u EU. Uprkos ovim i mnogim drugim teškim kritikama na račun vlasti Orbana i njegove partije Fidesz, to i dalje ne garantuje da će Mađarska biti kažnjena zbog kršenja pravila EU-a, niti da će Fidesz biti izbačen iz najveće i najuticajnije panevropske stranke, Evropske narodne partije – EPP.
U sredu će Evropski parlament glasati o izveštaju holandske poslanice Judith Sargentini, kojim se predlaže da se, zbog kršenja vrednosti na kojima se zasniva EU, Mađarska kazni ograničavanjem glasačkih prava u institucijama EU-a. Konkretno, Sargentini krivi mađarske vlasti da ugrožavaju funkcionisanja ustavnog sistema, nezavisnost sudstva i drugih institucija, potom za korupciju i sukobe interesa, kršenje zaštite privatnosti i podataka, ugrožavanje slobode izražavanja, akademskih i religijskih sloboda, slobode udruživanja, manjinskih i socijalnih prava, kao i osnovnih prava migranata, tražilaca azila i izbeglica.
Ovo glasanje je, zapravo, pravi trenutak istine za EPP, jer će prevashodno glasovi ove grupacije stranaka desnog centra odlučiti da li će u EP biti dvotrećinske većine za pokretanje kaznenog postupka protiv Mađarske, koji, doduše, na kraju mora jednoglasno da odobri Evropski savet. Iako cela ova situacija liči na onu od pre četiri meseca, kada je ovaj kazneni postupak pokrenut protiv Poljske, presudna razlika je u tome što vladajuća poljska partija Pravo i Pravda nije članica EPP-a, a Orbanov Fidesz jeste. Zbog toga je ishod glasanja i dalje neizvestan.
‘Narodnjaci’ prilično podijeljeni
I pre glasanja jedno je sasvim jasno: EPP je poprilično podeljen po pitanju Mađarske. Pojedini uticajni članovi EPP-a, poput nekadašnje potpredsednice Evropske komisije Viviane Reding, traže da Fidesz bude izbačen iz EPP-a, a slični zahtevi se čuju i od pojedinih poslanika iz redova partija nemačke kancelarke Angele Merkel i austrijskog kancelara Sebastiana Kurza, kao i demohrišćanskih stranaka Beneluxa i Skandinavije. Međutim, ovi glasovi zapravo su samo dokaz razjedinjenost u EPP-u po pitanju Mađarske, jer, kako sada stvari stoje, mnogi u vrhu EPP-a ne bi želeli da izbace Fidesz iz EPP-a, niti da kazne Mađarsku zbog postupanja Orbanove Vlade.
Orbanu ide na ruku to što vodećim ljudima u EPP-u sada uopšte nisu potrebne podele. Ponajviše to ne odgovara šefu poslaničke grupe EPP-a i funkcioneru nemačke Hrišćansko-socijalne unije Manfredu Weberu, kojeg je Merkel predložila za nosioca liste EPP-a na predstojećim izborima i budućeg predsednika Evropske komisije. Ukoliko želi i zvanično da postane takozvani Spitzenkandidat EPP-a, poslednje što Weberu treba jeste podela unutar EPP-a, i to oko Orbana. Dovoljno će mu biti teško da balansira između neophodnosti da održi dobre odnose sa mađarskim premijerom kao šefom stranke koja je članica EPP-a i dužnosti da ne odobrava Orbanove akcije koje se kose sa evropskim vrednostima. A Orbanov glas i uticaj na ostale centralnoevropske članice EU-a je Weberu neophodan, kako na konvenciji EPP-a u Helsinkiju, gde će biti izabran Spitzenkandidat, tako i kada šefovi država i vlada EU-a budu nakon evropskih izbora predlagali predsednika Evropske komisije.
Da je, pak, Weber spreman za ovo balansiranje moglo se videti pre nekoliko dana, kada je u intervju za austrijski javni servis ORF rekao da po pitanju osnovnih prava EU-a oni “neće dati nikakve ustupke Fideszu”, ali da će članice EPP-a “debatovati sa Viktorom Orbanom”. U potonjim intervjuima Weber je čak, bez mnogo ustezanja, otkrio šta je cilj vrhuške u EPP-a: da nađu načina da Orbana drže u skladu sa pravilima EU-a i unutar EPP-a, kako bi ga time sprečili da se i zvanično odmetne u blok evroskeptičnih stranka.
Junckerov posljednji govor
Izglasavanje kazne Mađarskoj ne odgovara ni predsedniku Evropske komisije, koji se svojevremeno nije libio da pred kamerama nazove Orbana “diktatorom”. Jean-Claude Juncker upravo u srdedu, pre planiranog glasanja o Mađarskoj, drži u EP-u svoj poslednji govor o stanju Unije, u kojem će po ko zna koji put da ponovi svoju viziju o važnosti evropskog jedinstva. Nesaglasje u EPP-u, čiji je Juncker član, dalo bi, zapravo, potpuno suprotnu poruku.
Pre nekoliko dana čak je i Judith Sargentini priznala da je njen izveštaj stigao prekasno te da ne postoji dovoljno političke volje da se Orbanova Vlada upozori kroz Fideszovo članstvo u EPP-u. A politička volja ne postoji iz jednog jednostavnog razloga: za devet meseci u EU predstoje izbori za EP, koji se već sada sagledavaju kao svojevrsna borba između dva koncepta EU-a: koncepta sjedinjenih evropskih država naspram koncepta evrope nacija. Multikulturalne EU naspram antiimigrantske EU. Evrope zagovornika globalizacije naspram Evrope nacionalista.
Strah vodećih ljudi u EPP-u je, zapravo, da će izbacivanjem Fidesza i kažnjavanjem Mađarske od Orbana napraviti žrtvu i osigurati mu sjajnu startnu poziciju za preuzimanje uloge evropskog Donalda Trumpa. Evropskog Trampa, pod čijom zastavom bi se okupili evropski krajnji desničari i evroskeptici, kao što su Marine Le Pen, Geert Wilders, Heinz-Christian Strache i Matteo Salvini.
Podrška Stevea Bannona
Evropsku umerenu desnicu još više brine to što je otvorenu podršku Orbanu dao i nekadašnji Trumpov politički strateg Steve Bannon, koji u Briselu osniva pokret pod nazivom Pokret sa ciljem da organizaciono potpomogne i u jedan front ujedini evroskeptične, antiimigracione, populističke i krajnje desničarske stranke u EU. Bannon je Orbana nazvao “Trumpom pre Trumpa”, hvaleći ga da je zatvaranjem granica za izbeglice prvi stao u odbranu judeo-hrišćanskog Zapada. Orban je uživao u ovim pohvalama, a za Bannonovu ideju o osnivanju pokreta rekao da je bilo krajnje vreme da neko iz SAD-a dođe da u Evropi širi konzervativne misle, umesto liberalnih vrednosti. Ali, on nikad nije otvoreno rekao da će da se pridruži Bannonovoj anti-EU grupi, već im je samo “poželeo mnogo uspeha”.
Da Orban očigledno još ne želi da izvrši “veliku izdaju” i napusti EPP, preuzimajući kormilo evroskeptika, moglo se saznati i iz izjave portparola mađarske Vlade Zoltana Kovacsa. Na direktno pitanje o Bannonovoj inicijativi, Kovacs je rekao da oni “pozdravljaju nove političke ideje i pristupe”, ali da će se Budimpešta držati svoje agende. I mađarski državni sekretar za EU Szabolcs Takacs je za Reuters istakao da su oni “veoma snažan i posvećen član EPP-a”.
Orban očigledno vidi više interesa unutar EPP-a nego van nje, opisujući je kao “veliku porodicu, bogatu različitim nijansama, mišljenjima i trendovima”. Uostalom, njegove oštre mere protiv ilegalnih migracija više unutar EPP-a nisu tabu, pa tako jedan od poslednjih dokumenata o politici EPP-a otvoreno zagovara upravo strože kontrole granice. Suštinski su se vodeće članice EPP-a poprilično približile Orbanovoj politici, koliko god mnogi unutar EPP-a smatrali da se on udaljio od njih.
Osim toga, on računa da, ako bi 11 poslanika Fidesza u Evropskom parlamentu bilo izbačeno iz EPP, to bi ovu grupaciju dovelo na ivicu da izgubi većinu, jer bi je napustili i još neki poslanici mađarskog porekla. A budući da će na evropskim izborima Fidesz najverovatnije osvojiti još više mandata, sva je prilika da Orban planira da mu retorika u razgovorima unutar EPP bude bliža rečenici „neophodan sam vam“ nego „molim vas, zadržite me“.
Pravila igre i crvena linija
Međutim, ova Orbanova računica sapliće se na Brexitu. Ispostavilo se da će izlaskom Velike Britanije iz EU-a, a samim tim i odlaskom 73 britanska poslanika iz klupa EP-a, najmanje poslanika izgubiti poslanička grupa EPP-a, tek njih dvoje. Najveći gubitak će osetiti socijaldemokratska grupa (20 poslanika) i grupacija konzervativnih stranaka (18), čime, zapravo, EPP dobija manevarskog prostora da se oprosti od 12 poslanika Fidesza bez da ugrozi svoju parlamentarnu većinu.
Da tome funkcioneri EPP-a, pak, nisu skloni svedoči činjenica da su nekoliko dana ćutali na prozivku francuskog predsednika Emmanuela Macrona da “ne možete istovremeno podržavati Merkel i Orbana”. Sve veći politički i medijski pritisak doveo je do toga da je u utorak i sam Weber istakao da će glasati za pokretanje kaznenog postupka protiv Mađarske, na šta je praktično bio nateran posle sve većeg talasa kritika da mu je preče prijateljstvo sa Orbanom nego da stane na stranu vladavine prava, demokratije i evropskih vrednost. Čak je i veliki Orbanov prijatelj, austrijski kancelar Kurz, rekao da će njegova partija glasati za, ističući da ne može biti kompromisa sa vladavinom prava i demokratijom.
To i dalje ne znači da je osigurana dvotrećinska većina, budući da britanski konzervativci nezvanično najavljuju da neće glasati za kažnjavanje Budimpešte. Čak i ako Mađarska ne dođe na udar kaznenih mera, a Fidesz ne bude izbačen iz EPP-a, očigledno je da će samoproklamovani branitelj zapadne hrišćanske civilizacije od islama biti trn u oku EPP-a u toku predizborne kampanje. Oni već sada ističu da će Orban u kampanji morati da se “drži pravila igre” i ne prelazi “crvene linije”.
Ukoliko je Orban zaista, kako kaže Bannon, Trump pre Trumpa, onda će sigurno preći “crvenu liniju”, pokušavajući da preuzme Bannonovu anti-EU retoriku i istovremeno ostane u EPP-u. Pitanje je samo koliko je evropske umerena desnica spremna da se pomeri još više udesno ka Orbanu, u želji da “neposlušno dete” zadrži u porodici i time osigura vlast. Iako to mnogima deluje neverovatno, sve je više onih koji smatraju da upravo recept austrijskog kancelara, koji je ušao u koaliciju sa krajnjim desničarima, predstavlja primer kojim bi umerena desnica u Evropi mogla da krene u nameri da spreči dalji rast krajnje desnice i evroskeptika.
Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
