Samo u roku od šest meseci ove godine, policiji Kosova prijavljeno je 250 slučajeva falsifikovanog novca, dok je u prošloj godini bilo oko 800 predmeta.
Prema podacima kosovske policije, samo u jednom slučaju u 2017. godini konfiskovano je više od dva miliona evra za krivotvoreni novac.
Što se tiče mera protiv falsifikovanja, Centralna banka Kosova (CBK) nastavlja da sarađuje sa vlastima kako bi unapredila prijavljivanje o sumnjivom lažnom novcu.
Kuštrim Ahmeti, portparol CBK, u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da je borba protiv falsifikovanog novca svakodnevni posao svih relevantnih institucija, uključujući finansijske institucije koje su licencirane od strane Centralne banke da rade na Kosovu.
“Na osnovu izveštaja dobijenih od strane Kosovske agencije za forenziku, u 2017. smo imali porast od 89 odsto u broju falsifikovanog novca koji je povučen iz opticaja. Broj ovih novčanica iznosio je 1.557, a njihov iznos je bio preko 100.000 evra”, kaže Ahmeti.
On dodaje da su finansijske institucije većinu ovih novčanica oduzele tokom njihovog redovnog poslovanja. Prema njegovim rečima, najsigurnije novčanice u 2017. godini bila je novčanica od 100 evra.
“Za razliku od prethodnih godina, kada je najviše falsifikovanih novčanica bilo u apoenima od 50 evra i 20 evra, tokom 2017. godine najviše falsifikovanih novčanica su novčanica u apoenima od 100 evra i 50 evra. Denominacije u iznosu od 20 evra čine oko 13 odsto od ukupnog broja falsifikovanih novčanica u 2017. Ostatak denominacija bilo je uglavnom za apoene od 10 i 5 evra”, kaže Ahmeti.
U skladu sa Zakonom o Centralnoj banci Kosova, novčanice i kovan novac koji su finansijskim institucijama predstavljeni pod sumnjom da se radi o lažnom novcu, moraju biti povučene iz opticaja i odmah poslate odgovarajućim organima.
U međuvremenu, stručnjaci za ekonomske poslove, smatraju da stavljanje falsifikovane valute u promet ima štetne efekte na privredu zemlje.
Međutim, kako bi se izbeglo falsifikovanje novca, stručnjak za finansijske poslove Miljazim Abazi kaže Radio Slobodnoj Evropi da građani moraju da smanje gotovinske transakcije i da se sve vrši putem bankovnih kartica.
“Falsifikovani novac na tržištu stvara građansku nesigurnost i šteti ekonomiji zemlje. Ovoga bi trebalo da građani budu svesni i da koriste manje novca i koriste druga sredstva plaćanja, kao što su bankovne kartice. To je višestruko dobro i sigurnije i pomaže u borbi protiv kriminala u korišćenju novca”, kaže Abazi.
Od januara 2012. godine, na Kosovu se sa valute nemačke marke prešlo na evro.
Od tada Centralna banka Kosova u saradnji sa policijom čini konkretne obaveze u oblasti obrazovanja i borbe protiv falsifikovanja i pranja novca, a osnovala je i Nacionalni komitet za borbu protiv falsifikovanog novca.
