Ako hoćeš da nakon tvog ovozemaljskog života tvoja dženaza bude tebi od koristi i da ona bude tvoj najljepši završetak i rastanak sa ovim svijetom, na tebi je da se potrudiš da uradiš za vrijeme svog života sljedeće tri stvari:
– Potrudi se svaki put kad ti se ukaže prilika da klanjaš dženazu namaz svom bratu muslimanu ili sestri muslimanki, jer dobro se nagrađuje dobrim. Pa ako si se zadesio u džamiji i poslije ikindije se klanja dženaza, obavi zajedno sa muslimanima ovaj namaz. Pazi, možeš da ne klanjaš, možeš jednostavno da odšetaš, ali može se isto tako desiti i na tvojoj dženazi da ljudi nakon namaza, umjesto da stanu u saff i prouče za tebe dovu, jednostavno odu. Allah, s.w.t., je pravedan i zbog tvoje „škrtosti“ da staneš u saff nekih 5 minuta, može se desiti da na tvojoj dženazi bude samo nekoliko osoba, odnosno tvoje klanjanje dženaze drugom je korist za tebe prije tvoje dženaze.
Rekao je Poslanik, s.a.v.s: “Ko prisustvuje dženazi s čvrstom vjerom i nadom u nagradu, sve dok se ne klanja ima nagradu kao jedan kirat, a ko prisustvuje sve dok se ne ukopa mejt, ima dva kirata. Ashabi upitaše:“A šta je kirat Poslaniče?“ Poslanik, s.a.v.s., odgovori:“Poput dva ogromna brda.“ (Buharija) A u drugoj predaju „Poput brda Uhud“. Kad je ove riječi čuo ibn Omer, r.a., bacio je zemlju koju je držao u rukama i rekao: “Tako mi Allaha, mnogo smo dobra propustili.“
Međutim, ovdje se mora paziti na nijjet, jer u hadisu se kaže „sa čvrstom vjerom i nadom u nagradu“, dakle, kad dženazu svoga brata slijediš, da to bude sa nijetom kako bi mu klanjao dženazu i ispratio ga sa ovog svijeta, a ne da bude, ono krenuo si onako usput jer si se tu zadesio pošto ima njegove rodbine koji su tvoji prijatelji ili sramota te da ostaneš sam a da ne odeš na dženazu. Ako na taj način postupiš u dženazi, nećeš biti nagrađen ni sa jednim kiratom.
– Druga stvar koji bi trebao raditi na ovom svijetu, a koja će biti od koristi za tvoju dženazu, jeste ako neko od tvojih kolega, prijatelja ili rodbine umre, da se potrudiš u pozivanju drugih muslimana na tu dženazu, da što više muslimana pozoveš kako bi dženaza bila masovnija. Potrudi se da pozoveš stotinu osoba ili najmanje četrdeset njih. Zbog čega? Pa zbog toga što je rekao Poslanik, s.a.v.s: “Nema muslimana koji umre, pa mu dženazu klanja četrdeset ljudi koji ne čine širk Allahu, a da Allah neće primiti njhovo zauzimanje za njega.“ (Muslim).
U drugom hadisu je rekao: “Kad umre neki musliman, pa mu dženazu klanja stotinu muslimana pa mole za njega, njihova dova će biti primljena.“ Danas nam je Allah olakšao načine komunikacije, preko mobitela i interneta, za jednu noć možeš da pozovoeš stotine muslimana kako bi se nekom od tvojih klanjala dženaza. Sve što bude više ljudi na dženazi, to je bolje za mejita, a i na tvojoj dženazi Allah će podariti zbog tvoje dobrote i požrtvovanosti, da se skupi veliki broj muslimana koji će da dove za tebe. Neki od dobrih ljudi, koji su pazili da budu na dženazama i pozivali druge na dženazu namaz svom bratu, Allah je dao da im se dženaza klanja u Časnom Haremu i to u zadnjih deset dana Ramazana, gdje bi budi i po nekoliko miliona ljudi.
I treća stvar koja će ako Bog da, da uljepša tvoju dženazu, jeste da iskreno doviš za mejita na njegovoj dženazi. Dova u ovakvoj situaciji, biva na dva načina. Prvi, lijep izbor riječi u dovi , bez nekih dodavanja, odugovlačenja. Najbolje je da učiš ono što je učio Poslanik, s.a.v.s. Sva je ulema složna, da je najbolja ona dova, koju je učio Poslanik, s.a.v.s. dakle, izaberi u svojoj dovi iste riječi, koje je izabrao i koristio Poslanik, s.a.v.s. Svakako, možeš da učiš dovu od sebe, ali je preče učiti onako kako je učio Poslanik, s.a.v.s.
Najpoznatija od njih je ono što se prenosi od Avf ibn Malika, radijallahu anhu, a bilježi Muslim: “ALLAHUMMEGFIR LEHU VERHAMHU VE AFIHI V’AFU ANHU, VE EKRIM NUZULEHU, VESSI’A MUDHALEHU, VAGSILHU BILMAI’ VES-SELDŽI, VE NEKKIHI MINEL-HATAJA KEMA JUNEKKA ES-SEVBU EL-EBJEDU MINED-DENESI, VE EBDILHU DAREN HAJREN MIN DARIHI, VE EHLEN HAJREN MIN EHLIHI, VE ZEVDŽEN HAJREN MIN ZEVDŽIHI VE EDHILHU EL-DŽENNETE, VE EIZHU MIN AZABIL-KABRI, VE MIN AZABIN-NARI”. Prenosilac hadisa, Avf, r.a. je tada rekao:”Poželio sam da budem ja taj mejit.” (zbog dove Poslanika, s.a.v.s)
Takođe, od poznatijih dova je i ono što se prenosi od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, a bilježi ga Ebu Davud, Tirmizi, Nesai i Ibn Madže:
“ALLAHUMMEGFIR LIHAJJINA VE MEJJITINA, VE ŠAHIDINA VE GAIBINA, VE SAGIRINA VE KEBIRINA, VE ZEKERINA VE UNSANA, ALLAHUMME MEN AHJEJTEHU MINNA FEAHJIHI ALEL-ISLAM, VE MEN TEVEFFEJTEHU MINNA FETEVEFFEHI ALEL-IMANI, ALLAHUMME LA TAHRIMNA EDŽREHU VE LA TUDILLENA BADEHU”. Inače od Poslanika, s.a.v.s., prenose se četiri dove koje se mogu učiti tokom dženaza namaza za umrlog.
Veoma bitno, dok budeš dovio za umrlog, ne razmišljaj o dunjaluku i poslovima, misli na umrlog sa nijetom da Allah, s.w.t. primi tvoju dovu. Ovo nisu moje riječi, to su riječi Poslanika, s.a.v.s. kad je rekao: ”Znajte da Allah ne prima dovu nemarnog srca.” (Hakim i Tirmizi, hasen).
I kao što smo već naveli, drugi način je da ti sam od sebe izabereš riječi koje ćeš učiti u dovi tokom dženaze.
Zato, potrudi se da budeš od onih koji će da iskreno budu do kraja na dženazama, koji će druge pozivati na obavljanje ovog ibadeta i koji će iskreno da dove za svog brata/sestru tokom zadnjeg ispračaja, kako bi i drugi tebe do kraja ispratili, kako bi na tvojoj dženazi bio što veći broj i kako bi što više ljudi iskreno za tebe dovili i molili.
