U Štutgartu je održan Kongres njemačke agencije za vazduhoplovstvo i svemirske letove. Centralna tema: kako ćemo leteti u budućnosti? Ambiciozni plan glasi: avioni će u budućnosti drastično manje zagađivati okolinu.
Danas skoro svi avioni izgledaju slično. Ispod cjevastog trupa su krila, pod krilima motori, a u zadnjem dijelu kormilo. Konstruktori su decenijama gradili nove ekonomičnije avione. Ipak avioni bi mogli da troše manje goriva, smatra Diter Šolc, profesor na Fakultetu za primijenjene nauke u Hamburgu.
“Naravno da je avion isplativ ako malo troši, ali ekonomičnost podrazumijeva i da avion brzo leti, jer samo takav avion u jednom danu donosi mnogo novca”, kaže on.
Ako gorivo bude skuplje, vremenom bi mogli da postanu isplativi štedljivi avioni sa drugačijim dizajnom. Jedna od mogućih ideja bila bi da se odustane od trupa aviona. Tada imamo samo ogromno krilo, tzv. avion-krilo, kaže Šolc.
Ipak negde moraju da sjede i putnici. Rješenje predstavlja avion sa širim trupom koji prelazi u krila. Aerodinamika aviona se može poboljšati dužim i užim krilima. Ali duža krila moraju da budu mnogo jače napravljena – time postaju teža, a to je loše po uštedu goriva.
Osim toga aerodromi trenutno nemaju mjesta za avione sa tako dugačkim krilima. Znači potrebna je kreativnost: “Tu imamo na primjer dopel-deker, avion sa duplim krilima, koji povezuje krajeve krila dole i gore jedne sa drugim.”
I novi motori bi mogli da poboljšaju ekonomičnost, kaže Rajnhard Menig, direktor Instituta za motornu tehniku pri Njemačkom Centru za vazduhoplovstvo i svemirske letove (DLR). “Motori bi potom sasvim drugačije izgledali. Oni bi imali ogromne propelere, prečnika nekoliko metara. Oni bi morali da budu efikasni i pri visokim brzinama aviona – a to zahteva sasvim nove letelice.”
Takvi avioni mogli bi da uštede oko 20 odsto goriva, ali su za oko 10 odsto sporiji od modernih džetova. Otuda bi bili podesni za kratke i srednje letove – gdje gubitak vremena nije prevelik. Ipak takvi rotori su mnogo bučniji od modernih džetova.
Rajnhard Menig kaže da se emisija ugljen-dioksida može smanjiti boljom aerodinamikom i boljim turbinama – ali samo do određenog stepena. Znači, potrebna su i nova goriva, kaže Menig. Na primjer biološko gorivo od biljaka. “Već smo koristili avione sa udjelom biološkog goriva od 50 odsto. Zaista se mogu proizvesti takva goriva sa sličnim svojstvima sagorevanja kao kod kerozina”, dodaje ovaj stručnjak.
Askin Isikveren, vizionar, najradije bi odmah da koristi ekološku struju. Njegova ideja je avion za kratke i srednje letove. “Tačno je da su baterije teške. Kod današnje tehnologije su čak toliko teške da to ne bi funkcionisalo. Ali imamo utisak da bi baterije mogle u toj meri da se poboljšaju da bi za kratke destinacije to bilo moguće.”
On se nada da bi njegov avion mogao da uzleti još 2050. Ko i tada kupi avionsku kartu, ući će u avion koji liči današnjem: cev sa krilima dolje, ispod motori i kormilo pozadi.
