Dok se premijer Kosova Ramuš Haradinaj ponaša kao optimista u pogledu mogućnosti vizne liberalizacije Kosova, u Briselu niko ne priča o datumu ukidanja viza za građane Kosova. Ali kako se realizuje ovaj proces u EU?
Ramuš Haradinaj dao je prognozu da se vizni režim za putovanje u zemlje Šengena može ukinuti septembra 2019. Izgleda da je ova izjava došla nakon obećanja koja je dobio u Berlinu tokom poslednjeg samita. DW je uspeo da potvrdi da je i ministar unutrašnjih poslova Nemačke, Horst Sihofer (Horst Seehofer), koji je odgovorno lice za ovo pitanje, dao svoju podršku za ukidanje viza. To je promena koja je postignuta nakon samita u Berlinu. U Briselu niko ne sme da govori o datumu ukidanja viza za građane Kosova. Međutim, ipak ima nekoliko diplomata koji žele da pričaju o ovoj stvari, u vreme kada Evropska unija bira novi parlament koji je izazvan desničarskim populizmom.
Rumunija je trebalo da pokrene pitanje vizne liberalizacije sa Kosovom – malo šansi da će se to dogoditi
Prema pravilnicima Šengenskog sporazuma, da bi prošla odluka o liberalizaciji viza, treba da se dogode dve stvari: zemlja koja predsedava EU treba da stavi pitanje na dnevni red i da za taj predlog glasa „kvalifikovana većina“. U prvih šest meseci Rumunija predsedava Evropskom unijom. Ona treba da stavi ovo pitanje na dnevni red. Neizvesno je da li će se to dogoditi, s obzirom na to da Rumunija nije priznala nezavisnost Kosova, ne izgleda da će Bukurešt moći da podrži ili da preduzme neku inicijativu za približavanje Kosova Evropskoj uniji.
Drugi problem sa Rumunijom je taj da se ona nalazi pod pritiskom drugih zemalja EU zbog velike korupcije u toj zemlji. Evropska komisija je u utorak zapretila uvođenjem sankcija ukoliko Rumunija usvoji zakon koji štiti korumpirane od zakona. Takva situacija otežava mogućnost zapadnih zemalja ili prijatelja Kosova da zatraže od Rumunije da stavi na dnevni red jednu stvar koja je malog interesa za EU, komentarišu diplomate. Bez obzira na to što na Rumuniju neće uticati odluka o liberalizaciji, pošto nije deo Šengena, oni određuju agendu.
Ključna uloga Francuske
Drugo pitanje koje ostaje pod znakom pitanja je da li će za predlog glasati „kvalifikovana većina“. Da bi se postigla kvalifikovana većina, za viznu liberalizaciju treba da glasa više od 55 procenata država članica Šengena, stvar koja ne predstavlja problem, ali to treba da budu zemlje koje predstavljaju 65 procenata opšte populacije u zemljama koje glasaju.
Imajući ovo u vidu, ako sve zemlje koje nisu priznale Kosovo i u Šengenu su, glasaju protiv i njima se pridruže i Francuska i Holandija, koje su trenutno u izjavama protiv, onda predlog neće proći. Ako jedna od zemalja koje nisu priznale Kosovo ali su pozitivno raspoložene prema zemlji, kao što su Grčka i Slovačka, glasa za, onda će predlog proći i bez Francuske i Holandije.
Međutim, teško je verovati da će neki predlog proći bez blagoslova jedne zemlje kao što je Francuska.
Francuska ima ključnu ulogu kada je u pitanju vizna liberalizacija Kosova, odnosno predsednik Makron, potvrđuju diplomate. Kada francuske diplomate pričaju privatno, oni tada podržavaju viznu liberalizaciju Kosova, ali politički deo administracije francuskog predsednika blokirao je svaki pomak u pravcu proširenja EU, obuhvatajući i liberalizaciju viza. Ovaj deo francuske administracije je čak sugerisao da je ukidanje viza za Albaniju i Gruziju bila greška. Analitičari kažu da bez glasa Francuske ni druge zemlje neće tražiti da glasanje ide napred. Kosovsko vođstvo će juna ići u Pariz radi nastavka Berlinskog Samita, gde će se susresti lično sa predsednikom Makronom i moći da ga ubede, ali mogu i da imaju neuspeh u postizanju ovog diplomatskog koraka za Kosovo.
