Kada se razbolio abasijski halifa Harun Er-Rešid i kada su ljekari izgubili svaku nadu u mogućnost njegovog izlječenja, a on osjetio da mu se bliži smrtni čas, rekao je: ”Donesite mi ćefine u koje ću biti zamotan.” Nakon što su donijeli ćefine, rekao je: ”Iskopajte mi kabur.” Kada su iskopali kabur, Harun er-Rešid je gledao u iskopanu rupu i rekao: ”Ništa mi nije pomoglo moje bogatstvo, moje vlasti više nema!”
Kad je emevijskom halifi Hišamu ibn Abdul-Meliku došao smrtni čas, gledao je okupljene ljude oko njega koji su plakali, pa im je rekao: ”Hišam je vama došao sa dunjalučkim bogatstvom, a vi ste Hišamu došli sa suzama; Hišam je vama ostavio sve bogatstvo koje je stekao, a vi ste njemu ostavili breme koje je uprtio na se. Uistinu je Hišama snašla velika nedaća, ako mu se Allah ne smiluje.”
Kad je abasijski halifa Me’mun bio na samrti, rekao je pristunim ljudima: ”Spustite me na zemlju!” Nakon što su ga spustili, on je ruku stavio na zemlju i bolno uzviknuo: ”O Ti, čija vlast nikad ne prestaje, oprosti onome čija vlast je prošla!”
A kada je Bilal ibn Rebbah bio na samrti, njegova supruga je plakala i govorila: ”O tugo moja!” Bilal je tada skinuo pokrivač kojim je bio prekrio lice i rekao joj: ”Ne govori: ”O tugo!”, već reci: ”O radosit!” Sutra je susret sa voljenima, sa Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., i njegovim ashabima.”
