Iako se Kosovo smatra zemljom sa najvišom stopom nezaposlenosti u Evropi, pojedini visoki državni službenici, osim što imaju visoke plate, imaju još dva ili više radnih mesta, a ima i onih i sa osam.
U poslednjem izveštaju Agencije protiv korupcije identifikovano je 1.873 visokih javnih službenika koji vrše više od jedne funkcije.
Na osnovu podataka koje poseduje agencija, jedan zvaničnik ima osam funkcija, dve osobe imaju po sedam različitih funkcija, njih dvoje ima šest, 13 službenika obavlja pet funkcija, njih 37 imaju četiri radna mesta, sa tri funkcije je 366 zvaničnika, a njih oko 1.450 obavljaju dve funkcije.
Ova praksa ne samo da je protivzakonita, već je i štetna po institucije s obzirom da se smatra da zvaničnici sa više radnih mesta ne mogu da budu efikasni.
Arton Demhasaj iz nevladine organizacije Čohu (ÇOHU) rekao je za RSE da je moguće da je broj službenika sa više funkcija još i veći, te naglašava da se zbog konflikta interesa javljaju mnogi problemi.
„Istovremeno, nije logično da službenik zauzme nekoliko pozicija jer ne može biti efikasan ni na jednoj poziciji koju ima. Ipak, drugi zakoni koji regulišu ova pitanja, ukazuju da u trenutku kada osoba dobije ugovor o radu ona je dužna da radi osam sati na radnom mestu. Tako da je nemoguće zadržati nekoliko pozicija u isto vreme. To je štetna praksa zato što je relevantna institucija oštećena”, izjavio je je Demhasaj.
Međide Demoli – Nimani iz pokreta „FOL“ u razgovoru za RSE ističe da držanjem višestrukih pozicija, visoki službenici ne mogu da budu uspešni. Prema njenim rečima, ovaj fenomen sprečava zapošljavanje drugih nezaposlenih lica, kojih je mnogo na Kosovu.
„Nažalost, moćni ljudi ovde, velike ličnosti u političkim strankama mogu da imaju više od dve pozicije. Bilo bi dobro da imamo analizu o tome da ovi zvaničnici drže položaje jer ne postoje drugi kadrovi. A tako nešto nije slučaj zato što imamo veliki broj diplomiranih na visokim obrazovanim istitucijama na i van Kosova, koji čekaju na posao u javnim institucijama“, kazala je ona.
U Zakonu o sprečavanju sukoba interesa se navodi da službenik u vreme obavljanja javne dužnosti mora delovati u korist javnog interesa i nema pravo da svoj privatni interes meša sa javnim.
Sukob interesa proizilazi iz okolnosti u kojima službenik ima privatni interes koji utiče, može uticati ili izgleda da utiče na njegovu nepristrasnost i objektivnost u obavljanju njegove službene dužnosti.
U ovom zakonu, između ostalog, navodi se da visoki zvaničnik može da radi u oblasti nauke, sporta, obrazovanja, kulture i humanitarne delatnosti, osim ako je drugačije propisano drugim zakonima.
Arton Demhasaj kaže da je civilno društvo zatražilo od izvršne vlasti da izmeni zakon kako se ne bi dopustilo da visoki državni službenici imaju više radnih mesta.
„Ali nismo naišli na političku volju političkih stranaka da podrže takav slučaj. Dakle, ova praksa je ostala, što smatram veoma štetnim za javnu upravu uopšte”, rekao je on.
Plate visokih državnih zvaničnika takođe se smatraju visokim od strane civilnog društva. Kosovska vlada na čelu s premijerom Ramušem Haradinajem prošle godine povećala je plate. Premijerska plata je sada 2.950 evra mesečno, a potpredsednici vlade primaju 2.500 evra. Ministri u vladi imaju mesečnu platu od 2.000 evra, dok zamenici ministara kojih je oko 80, primaju 1.150 evra mesečno.
Usvajanjem Zakona o platama koji će stupiti na snagu krajem ove godine došlo je i do povećanja plata za većinu zaposlenih u javnom sektoru.
Sa druge strane, stopa nezaposlenosti u zemlji, prema podacima Agencije za statistiku Kosova, iznosi 29,6 odsto. Najizraženija stopa nezaposlenosti je u starosnoj grupi od 15 do 24 godine sa 55,4 odsto.
Od ovog broja, preko 19 procenata nezaposlenih su lica koja su završila visoko obrazovanje.
