Proljetno, promjenljivo vijreme mnogima zadaje muke. Dok ima onih koji neprestano osjećaju umor ili im se stalno spava, drugi ne mogu da spavaju, a jedna grupa ljudi ipak najteže podnosi promenljive vremenske prilike, o čemu je više objasnio kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić gostujući u Jutarnjem programu na TV Prva.
“Meteoropatski faktori, to nije samo atmosferski pritisak, to je temperatura, vlažnost, vetar ili kiša, grmljavina, dakle nekoliko faktora utiču I deluju na naše zdravstveno stanje. Postoje neke grupe mladi ljudi, stariji ljudi koji su hronični pacijenti, to su potpuno drugačije reakcije. Mladi ljudi prođu uglavnom bez nekih tegoba, stariji nešto teže, a najgore podnose pacijenti koji boluju od nekih kardiovaskularnih i hroničnih plućnih bolesti”, rekao je dr Ristić, dodajući da se kod njih najčešće javljaju povišen pritisak i poremećaji srčanog ritma.
Dr Ristić je istakao da je odavno dokazana veza između kardioloških problema i promjena u atmosferi.
“Ne treba praviti paniku, ali situacija nekad može da bude ozbiljna. Pacijenti koji imaju neke meteoropatske osobine, često im treba hospitalizacija. Ne treba to gledati površno, nega treba sprovesti preventivne mere da ne bi došlo do hospitalizacije”, upozorava kardiohirurg, pa objašnjava kakve su to preventivne mere koje ljudi mogu da preduzmu.
“Znači da treba pratiti prognoze, koje su kod nas prisutne svaki dan. Te biometeorološke prognoze veoma precizno određuju ta neka magnetna polja, kada će doći promena vremena, kada se očekuju neke nagle promene i pacijenti, pogotovo oni hronični, treba da se pripreme za taj period i svoju terapiju prilagode promenama”.
Dr Miljko Ristić je sajvetovao pacijentima kod kojih se zbog promena vremenskih prilika javljaju tegobe poput straha, anksioznosti, depresije, smanjene koncentracije, da se “povuku” na nekoliko dana, tj. da borave u stabilnoj sredini dok tegobe ne prođu.
“Najbolje je da taj period kada se predviđaju te meteoropatske promene provedu u svojoj kući, u svojoj sredini gdje je najsigurnije”, dodaje.
Logično je da ljudi koji pate od nekih bolesti treba uredno da uzimaju svoju terapiju, a šta je sa onima koji nisu bolesni, ali osjećaju umor, spava im se ili imaju nesanicu?
“Dosta je takvih, mislim da veliki dio našeg čovečanstva koristi ogroman broj lijekova za savanje, tako da možete malo pojačati tu dozu lijeka koji uzimate uveče, to su uglavnom bezazlene, male doze koje garantuju čvrst san. Dokazano je da ti pacijenti stvarno osjete pogoršanje svojih tegoba dva do tri dana pre nego što dođe do tih meteoroloških promena”.
