Srbija i Bosna i Hercegovina godinama su kršile Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) u odnosu sa Kosovom, a da zvaničan Brisel nikada nije žustro reagovao na tako nešto, reči su privrednika u Prištini dan nakon što je Vlada Kosova odlučila da ovim zemljama uvede porez od 10 posto na sve njihove proizvode.
Ta odluka naišla je na velike kritike u Srbiji i BiH koje se pozivaju upravo na kršenje CEFTA-e, ali i u EU koja je tražila hitno objašnjenje od Kosova i povlačenje odluke, iz istih razloga.
Prema rečima Astrita Panđe iz Kluba proizvođača Kosova, bezbroj puta se desilo da Srbija i BiH na Kosovu prodaju robu jeftinije nego u njihovim zemljama, kao što je slučaj sa mlekom ili građevinskim blokovima. Zatim, dok su farmaceutski proizvođači iz Srbije bez problema registrovali svoje lekove na Kosovu, to nije bio slučaj i sa Kosovom u Srbiji. Dok su srpske kompanije dobile na milione eura na tenderima na Kosovu, Kosovu nije dozvoljeno ni da aplicira na tenderima u Srbiji.
Kako je dodao, najveća ironija je to što kada se od njih traži objašnjenje, te dve zemlje ne odgovaraju zbog toga što ne postoji zvanična komunikacija sa Vladom Kosova.
“Koja je svrha sporazuma CEFTA ukoliko dve države odbijaju da komuniciraju sa jednom od učesnica inicijative koju nazivamo evropskom, a koja je sve osim evropske”, upitao se Panđa.
Predsednik Privredne komore Kosova Berat Rukići smatra da slobodna trgovina ima smisla samo ako su sve strane na dobitku.
“Ukoliko gledamo tržište okolo, svuda smo se suočili sa raznim barijerama, a Brisel nikada nije reagovao snažno zbog ugrožavanja jednakog prava ovog sporazuma. Ponašanje Evropske komisije i Brisela u odnosu sa međunarodnim sporazumima treba da se promeni. Svi trebaju da se tretiraju jednako i pritisak treba da se vrši na sve, a ne samo kada Kosovo nešto poduzme”, kazao je Rukići.
Portparolka Visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost EU Federice Mogherini, Maja Kocijančič, ponovila je na konferenciji za novinare stav Evropske komisije o uvođenju zaštitnih mera, a na pitanje novinarke Radija Slobodna Evropa (RSE) na prokomentariše izjave kosovskih privrednika da Evropska komisija ne reaguje u slučaju kada Srbija i BiH krše sporazum CEFTA-u, već da to radi samo kada Kosovo poduzme pojedine korake, ona je odgovorila: “Reagujemo onda kada je reakcija potrebna”.
“Ovo je bio jedan takav poseban slučaj za koji smatramo da je bilo potrebno da se reaguje i to će da ostane tako u svakoj drugoj situaciji kada je naša reakcija potrebna”, pojasnila je Kocijančič.
Da je Kosovo prekršilo CEFTA-u izjavio je i šef srpske diplomatije Ivica Dačić koji se upitao kako je moguće nastaviti dijalog Kosova i Srbije “ako imate ovakve akte dan ili dva pre dijaloga”.
“Nemamo šta da preduzimamo. To je manir kako Priština funkcioniše”, rekao je Dačić na pitanje novinara da li su mere vlade u Prištini uvod u trgovinski rat.
Ministar trgovine i vicepremijer Srbije Rasim Ljajić je izjavio je da od Evropske komisije očekuje odgovor na pitanje da li CEFTA i dalje postoji i u kom sastavu.
Reakcija ima i u BiH.
Ministar vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović veruje da Kosovo odlukom o uvođenju taksi od deset posto samo sebe dodatno izoluje iz CEFTA-e.
„Mislim da su sa ovom odlukom otišli korak dalje za razliku od ranijih mjera koje su se odnosile na pojedine proizvode radi zaštite domaće proizvodnje. Svakako da Kosovo ovim na još jedan način samo sebe izoluje i čini svoju poziciju u okviru CEFTA-e vrlo upitnom“, kazao je on.
Potpredsjednik Vanjskotrgovinske komore BiH Ahmet Egrlić iako smatra da je Kosovo prekršilo CEFTA-u, podseća da je BiH već izgubila značajan deo tržišta na Kosovu neiznalaženjem načina za olakšavanje prometa roba i ljudi sa tom državom.
„Ovo je znak za uzbunu da se odgovorni ljudi sa obje strane trebaju hitno sastati i rješavati određene stvari koje su uzročno-posljedične, jer je nedopustivo da građani Kosova ne mogu putovati u BiH sa zelenim kartonom s kojim mogu putovati u Srbiju. To nije dobar potez Kosova jer su trebali imati još strpljenja, ali je i bh. strana trebala preduprijediti ovakve stvari“, kazao je on.
Upitan da prokomentariše stav iz Privredne Komore BiH, da je i bosanskohercegovačka strana mogla preduprijediti ovakve odluke Vlade Kosova, uvođenjem vizne liberalizacije, Mirko Šarović je kazao da zastupa stav onih koji misle da je potrebno uvesti što bolju liberalizaciju u oblasti viza, ali pitanje priznanja je pitanje koje je u nadležnosti samo Predsedništva BiH.
Denis Zvizdić, predsjedavajući Vijeća ministara BiH naglasio je da očekuje da će Kosovo ovu odluku povući.
„Očekujemo da će Evropska komisija promptno djelovati i da će takva odluka najdalje u narednih nekoliko dana biti stavljena van snage, u protivnom BiH neće prisustvovati sastanku sekretarijata CEFTA-e, a ukoliko potraje postoji i mogućnost uvođenja recipročnih mjera a to nije u duhu CEFTA-e koja treba da unaprijedi ekonomsku saradnju. Mislim da će Vlada Kosova, kao što je to uradila i prethodnih par puta, povući odluku posle jasnog obrazloženja da ona nije u skladu sa važećim aktima CEFTA sporazuma čiji su oni članovi i kojim u ovom trenutku predsjedavaju“, kazao je Zvidzić.
Na odluku vlasti u Prištini, saopštenjem je reagovao i ministar vanjskih poslova BiH Igor Crnadak. Napisao je kako će tražiti da se o njoj raspravlja na sastanku ministara vanjskih poslova šestorke Zapadnog Balkana, koji će biti održan krajem novembra u Crnoj Gori.
