Uglješa Zvekić, bivši ambasador Republike Srbije u Ujedinjenim nacijama u Ženevi (2009 – 2013), ekspert u oblasti organizovanog kriminala, ranije odgovoran i za UN-ove programe protiv kriminala u Južnoj Africi te strateško planiranje, monitoring i evaluaciju u UN-ovoj kancelariji za drogu i kriminal u Beču, kaže da je fokus novog izveštaja Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, namerno postavljen na žarišta organizovanog kriminala na području Zapadnog Balkana.
„Do sada većina studija u regiji osnovala se na statistčkim podacima (…) ta slika je prilično uska“, smatra Zvekić.
Zato je Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, međunarodne mreže stručnjaka sa sedištem u Ženevi, čiji je Zvekić viši savetnik, fokus zasnovala na žarištima organizovanog kriminala u regiji. Prema autorima izveštaja, bitno je gledati kako geografija utiče na organizovani kriminal, kako bi se bolje razumelo funkcionisanje žarišta na Zapadnom Balkanu.
U izveštaju se pominju Bar i Rožaje u Crnoj Gori po švercu droge, slična je i sudbina luke u Draču u Albaniji, koja je osim toga poznata i po proizvodnji i krijumčarenju kanabisa. Izveštaj pominje zbog slabe granične kontrole područje Kosova, Makedonije i juga Srbije, gde se veruje da stižu velike količine heroina iz Afganistana, koji se kasnije prepakira i šalje dalje, ponajviše za Švajcarsku.
Izveštaj takođe i posebno izdvaja sever Kosova kao unosnu sivu zonu, u kojoj je zbog i situacije, jedino isplativo zanimanje šverc: što goriva, što droge, što drugih materijala ili korišćenje subvencija. Novi Pazar zbog količine prisustva droge koja stiže iz Turske i Bugarske, dobio čak naziv „nova Kolumbija“, a na mapi tog posmatranja našla su se većina velikih gradova Srbije, od juga po sever: Niš, Beograd, Novi Sad, Subotica.
Razgranatiji organizirani kriminal
Upitan koja je razlika između Balkana od pre dekadu ili dve, u smislu prisustva i funkcionisanja organizovanog kriminala, Zvekić kaže da je broj žarišta organizovanog kriminala u regiji veći nego pre dve ili tri dekade.
„Broj žarišta se povećao, raspad Jugoslavije je stvorio nove granice, koje su stvorile više žarišta. U Evropskoj uniji u granice nestajale, u našem regionu su se pravile“, primećuje te ističe da je situacija u regionu vrlo složena i ne može se tek tako jednostavno gledati.
„Ne treba Balkan crtati crnijim nego što jeste“, smatra Zvekić te kaže da na globalnom nivou postoje mesta na kojima organizovani kriminal je daleko razvijeniji nego što na Balkanu, i tu misli na zemlje Centralne i Južne Amerike, te afričke zemlje južno od Sahare.
On takođe tvrdi kriminalci sve manje koriste silu jer je trenutno glavni mehanizam korupcija.
„Za razliku od nekih država gde se kriminalne grupe ponašaju kao paraziti koji žive na račun države domaćina, u mnogim zemljama Zapadnog Balkana, odnos između državnih struktura i kriminalnih grupa više je nalik na zajednički poduhvat“ ističe se u izveštaju.
Prema Zvekiću, nedostatak nezavisnog sudstva primetan je u regiji i predstavlja vrlo ozbiljan problem.
„Najslabija tačka je sudstvo, koje je zavisno od političke klime“, kaže Zvekić te primećuje da je sudstvo simbol pravde, a nedostatak iste pospešuje infiltraciju mafijaškom kulturom.
„U našem regionu imamo visoku stopu nezaposlenosti, te učestali odlazak mladih. Došlo je do spoja slabih ekonomskih kapaciteta, slabe lokalne samouprave koja ne pruža kvalitetnu usluge građanima, a deo tih slabosti je omogućio nastajanje kriminalnih žarišta“, tvrdi Zvekić. Takođe isitiče da je razvoj tih mreža moguć zahvaljujući prisustvu bogatijih zemalja, misleći na delatnost italijanske mafije i južnoameričkih kartela.
Balkan je čvor
„Organizovani kriminal nikad nije bio samo balkanski. Balkan je čvor. Ni Balkan ni Evropska Unija ne mogu sami protiv organizovanog kriminala“, isitiče Zvekić rekavši da je poznata stvar da tamo gde postoje granice ima i kriminala.
„Gde god postoje raskrsnice puteva, tu je oduvek bilo više kriminala, to su uvek bila žarišta, istina, više konvencionalnog, a ne organizovanog“, kaže.
On takođe primećuje da, paradoksalno, razvoj putne infrastrukture zamišljen da služi boljoj povezanosti regije, može da ojača kapacitete grupa organizovanog kriminala, ukoliko nije ispraćen lokalnim projektima.
„Naša studija je pokazala kakva je konfiguracija (koja dovodi do nastajanja ambijenta pogodnog za organizovani kriminal): slaba ekonomija, vrlo slaba administracija, jedan masovan odlazak mladih“, nabraja Zvekić i kaže da to znači da velike infrastrukturne projekte trebaju da prate manji, ali intenzivni projekti u lokalnim sredinama.
„Nije dovoljno graditi put“, kaže Zvekić.
Studija posebno skreće pažnju na deonice koje su veliki infrastrukturni zahvati: Bar – Beograd, autoput Drač – Kukes i jadransko–jonski autoput, koji bi povezivao severnu Grčku sa Slovenijom, koje treba pažljivo ubuduće posmatrati.
I kako je tržište na Balkanu manje više isto, jer tri dekade od završetka rata i dalje se švercuje droga, oružje, cigarete, ljudi…
Evropska privreda je u stagnaciji
„Daleko veća je povezanost tih lokalnih grupa sa međunarodnim grupama. Oni su usmereni ka Evropskoj uniji, jer roba mora negde da izađe na neko tržište, balkanska tržišta su mala“, kaže Zvekić te dodaje da su Balkan i Evropska unija vezani za sebe, hteli to ili ne.
„Zavisnost Evropske unije i Balkana je činjenica i to je budućnost“.
On primećuje da bi Evropska unija bi želela da zadrži kontrolu, a uticaj Kine, Rusije, Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata prisiljava je da poveća svoje prisustvo. Zvekić nije siguran da li su balkanske zemlje spremne za prihvatanje promena vezanih sa ulaskom u Evropsku uniju.
„Balkanske zemlje očekuju velike investicije i finansijsku pomoć, ali možda i nisu spremne da poštuje pravila koja važe u Evropskoj uniji“, kaže Zvekić primećujući da je nepoverenje veliki problem u odnosima između Balkana i EU.
„Vlada nepoverenje i to je problem. To nepoverenje stvara jedan neverovatno slobodan, otvoren prostor za stvaranje međunarodnog organizovanog kriminala“, zaključio je Zvekić.
