Gostujući u emisiji “Poglavlje” na RTK2 poslanik u Skupštini Kosova, Miljaim Zeka, predsednik Srpskog nacionalnog foruma, Aleksandar Đikić i savetnik u ministarstvu za evropske integracije, Agron Hoti, govorili su o Izveštaju EK o napretku zemalja Zapadnog Balkana u procesu pridruživanja EU.
Iz Vlade Kosova proručuju da je ovo možda najbolji izveštaj koji je Kosovo do sada dobilo, međutim poslanik Miljaim Zeka kaže da izveštaj nije ni veoma pozitivan ali da se nada da će građani Kosova već krajem ove godine putovati bez viza.
“Nije izveštaj niti crni kako naziva opozicija na Kosovu a ni veoma pozitivan izveštaj, a to je zbog dva fenomena. Prvi – govorimo o politici do sad neusklađenoj, sa nenormalnim radnjama u Skupštinu Kosova i to što je Skupština funkcionisala u uslovima nenormalnosti, sa suzavcem, neodređivanjem granične linije sa CG, nepostojanjem otvorenog dijaloga sa Srpskom listom, govorim o dijalogu u Briselu između Prištine i Beograda koji bi trebao da bude inicijativa da se ovaj dijalog sprovodi u Prištini i Beogradu a ne u Briselu. Drugi faktor koji je, po mom mišljenju, negativno uticao je superkontraverzna politika srpske vlade u Beogradu koja, po mom mišljenu, bi trebala da bude srećna i bude veoma aktivna u vezi vizne liberalizacije kosovskih građana, imajući u vidu dva faktora, prvo da postoji velika grupacija građana koji pripadaju Srpskom nacionalnom korpusu, i pod dva kada Vlada Srbije i dalje smatra Kosovo u svom Ustavu kao deo Srbije onda se postavlja pitanje, ako vi kao predsednik, premijer, ministar spoljnih poslova Srbije imate u Ustavu Kosovo kao deo Srbije i kažeš da mi štitimo prava pripadnika Srba na Kosovu a sa druge strane se uveliko boriš u blokadi svih procesa kojima kosovski građani neće moći da se slobodno kreću po EU to je veoma čudna politika i tipična politika kao derivat ili proizvod balkanskog mentaliteta u kojem najveći balkanski političari, kako u Beogradu tako i u Prištini, Sarajevu, Skoplju doživljavaju kada “zajebavaju” jedni druge, kada se igraju jedni sa drugima, osećanjima blokiraju jedni druge. Dakle, zaključiću ovo jer mislim delimično izveštaj jeste pozitivan i ubeđen sam da će građani Kosova putovati bez viza u EU 24 decembra ove godine“, kazao je Zeka.
U izveštaju EK se pominje i dijalog Kosova i Srbije ali bez konkretnih preporuka, na pitanje novinara šta to znači predsednik Srpskog nacionalnog foruma, Aleksandar Đikić kaže:
“Meni se čini da je to putovanje u Evropu veoma dugo, za moj ukus predugo. Sa druge strane, ako posmatramo čitav region ne možemo da nađemo baš mnogo principijalnosi od strane EU kako se odnosila prema pojedinim zemljama. Ako govorimo o zemljama bivše Jugoslavije recimo, da izuzmemo Sloveniju, ona se dobro drži, Hrvatska je član EU od pre nekoliko godina međutim sa veoma dugim repovima koje vuče još iz Drugog svetskog rata, malo malo pa imamo nekakve neonacističke ispade. Bosna je jedna potpuno nefunkcionalna, njen državni aparat je veoma glomazan. Što se Crne Gore tiče imamo čoveka koji vlada više od 30 godina, ako govorimo o Srbiji imate sada da EU zatvara oči pred medijskom slikom, medijskom blokadom koja je nezapamćena. Zajednički sadržalac za sve te zemlje je korupcija koja je kod nas postala nešto što je način života. Sve su to stvari koji mene i mnoge obeshrabruju. Sa druge strane imali smo neke ekspresne prijeme u EU kao što je recimo slučaj sa Bugarskom, Rumunijom. Ne vidim da je jednoglasna odluka iz EU na pomolu. Videli smo da različite države različito gledaju“.
Savetnik u ministarstvu za evropske integracije, Agron Hoti, kaže da oni u ministarsvu na ovaj Izveštaj EK gledaju kao na veoma realan.
“U izveštaju se govori o rešavanju ratifikacije sporazuma sa Crnom Gorom, što je na neki način napredovanje. Takođe se spominje dobro napredovanje na parlamentarnim i lokalnim izborima što je takođe jedan od identifikatora za razvoj demokratije na Kosovu. Dakle, ono što su brojni međunarodni mehanizmi ocenili kao poteškoće u celom regionu ne samo na Kosovu. Takođe su zabeleženi pozitivni koraci u reformi javne uprave, svakako da treba uraditi dosta u tom smeru jer ima niz problema, sama dinamika razvoja Kosova je nametnula reviziju zakonodavstva u celini u skladu sa standardima Unije. Nakon toga u okviru reforme javne uprave je sprovedena analiza svih nezavisnih agencija koje izveštavaju Vladi i Skupštini i svrha je doneti akcioni plan za racionalizaciju tih agencija kako ne bi imali previše nezavisnih agencija jer to šteti upavi, budžetu Kosova i u tom slučaju se radi, postoje radne grupe i verujemo da će se napredovati dalje. Takođe, EU finansijskim sredstvima podržava ovu reformu javne uprave sa 25 miliona evra za 2019. godinu. Postoji nekoliko indikatora koje vlada mora da ispuni a to su racionalizacija agencija, svakako da je to težak posao jer postoji politički uticaj, nespremnost političkih stranaka da se uđe u reforme jer to mora da prođe kroz Skupštinu ali mi moramo napredovati u tom smeru jer smo zainteresovani da napredujemo. Za brzi napredak u privrednom razvoju imamo konstantan privredni rast, povećanje prihoda uopšteno na Kosovu. Što se tiče borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala svakako da je to endemski problem ne samo Kosova već celog regiona Balkana. EU zajedno sa institucijama Kosova, kroz Specijalno tužilaštvo Kosova, prati 42 predmeta visokog profila. Svakako da ima dosta drugih predmeta što se tiče korupcije ali ovi predmeti su najjasniji indikator da mi moramo zabeležiti napredak jer ako to ne učinimo proces vizne liberalizacije se može odužiti“, kazao je Hoti.
Politika svih vlada zemalja Zapadnog Balkana je proevropska, ne postoji zemlja koja nema u svojoj agendi i programu vlade evropske integracije. Međutim iz EU dolazi bojazan i upozorenje o uticaju Turske i Rusije.
“Nije istina da su vlade Prištine, Beograda, Sarajeva, Skoplja, Tirane proevropske u praksi, narodi ovih zemalja su proevropski i naša politička klika nije proevropska, da jeste ispoštovala bi zakone, stvorilo bi se demokratsko društvo. Da budem konkretan hipokrizija postoji i u samom Briselu, Vašingtonu. Na primer kada oni sednu i razgovaraju sa Vučićem u četiri oka kažu Vučiću da mi znamo da si ti kriminalac, mi znamo da si ti bio u ratu ali isto kažu i Hašimu Tačiju, Ramušu Haradinaju, Ediju Rami. Birokrati u Briselu i Vašingtonu su znali da je Gruevski bio najveći i najgori rak Makedonije i probleme koje je Makedonija imala sa Grčkom svi su znali. Sada kako bi došli do ovih igara dvoličnosti i hipokrizije, moram citirati Elizabet Trej koja je jedna od najvećih političkih figura u svetu i koja je bila kandidatkinja za predsednicu Finske i izvestilac o ljudskim pravima Jugoslaviji. Kada sam je sreo 1994. mi je dala savet koji nikada neću zaboraviti ‘Mi, evropljani i amerikanci kada dođemo i sretnemo se sa vašim političkim liderima u Prištini, Sarajevu, Beogradu, Skoplju, Tirani, mi razgovaramo sa njima kao da su učenici prvog razreda osnovne škole. Ne slušamo ih šta nam oni govore, dođemo i kažemo ti ćeš da uradiš to, to i to i vratimo se’. Ja sam lično na svakom sastanku sa ambasadorima strancima to naglašavao. Albanci nemaju problema sa Srbima, niti Srbi imaju probleme sa Albancima. Albanci imaju problem sa svojim albanskim političarima a Srbi imaju problem sa srpskim političarima. Nikada nam nije pružena prilika da diskutujemo na veoma iskren način, otvoreno i da se vratimo na našu istoriju i kažemo da ta tragična istorija koz koju smo svi prošli, doživeli svi zajedno, i Srbi i Albanci. Sve je to rezultat političara koji nikada nisu seli i rekli ‘ajde da napravimo pauzu’. Na primer svima bi pogodilo da razgovaramo sa Srpskom listom. Ja sam u Skupštini rekao javno, nije problem što Srpska lista ide u Beograd jer i mi idemo u Tiranu ali ako počnemo da ratujemo neće Edi Rama doći da nas brani, niti Vučić, mi ćemo da se poubijamo međusobno ovde. Ali problem je taj što Srpska lista ne shvata svoju političku misiju koju ima na Kosovu, da mora sarađivati sa političkom klikom Kosova, sa poslanicima Skupštine Kosova, da lobira da zakoni koji su u korist srpskoj zajednici na Kosovu budu usvojeni, da ne sabotiramo jedni druge. Nije tajna da su Erdogan i Rusija postali bliski prijatelji, Erdogan nije lud da izgubi 20 miliona ruskih turista, on gleda poslovnu stranu Kosova. Da sam na mestu Vučića ili Tačija bilo bi me sramota da trošim pare na karte za Brisel samo kako bi se slikao sa Mogerinijevom. Ako želimo iskren dijalog, ako želimo da ugasimo rat, da pokrijemo rane prošlosti dijalog treba da se odvija u Prištini i Beogradu ali se postavlja pitanje da li naši politički lideri stvarno gledaju na ovo ozbiljno ili ne. Nikada nije otvorena tema o 1800 nestalih. Naši politički lideri, kako u Beogradu tako i u Prištini, samo podižu mržnju i nacionalizam koji su rak za Evropu i Evropa nas neće primiti ne 2025. nego ni 3000. ako mi budemo nastavili ovakvim političkim mentalitetom”, kazao je Zeka.
