Sestre Tara O’Rejli i Rouz Beker iz Lanelija, u Zapadnom Velsu, prikupile su više od 8.000 funti za 59-godišnju majku Jackie, koja je zbog teškog neurološkog oboljenja centralnog nervnog sistema “zarobljena u sopstvenom tijelu”, kako bi zajedno sa njom otputovale na kliniku i olakšale joj muke.
Sestre će biti suočene sa ispitivanjem policije, ali kažu da su “stvarno srećne” što su pomogle da se majci ispuni želja i sada vode kampanju za legalizaciju samoubistva uz tuđu pomoć i Velikoj Britaniji.
“Istina je. Mama je umrla. Ispunila joj se želja. Svjesne smo da će nas policija vjerovatno saslušavati, ali mi bismo to ponovo uradile. Ostajemo pri razlozima zbog kojih smo to učinile. Naša majka je tako odlučila, a ne mi. Zvuči suludo, ali stvarno sam srećna”, rekla je Tara.
Ona je istakla da sada samo žele na miru da ožale majku i da će zbog toga neko vrijeme biti izvan Britanije.
Jeckie Bakerr, koja je umrla u srijedu, iz Moristona je doputovala u Švajcarsku. Prije nego što je napustila zemlju, “naiskrenije” se zahvalila svima na pomoći i podršci u prikupljanju sredstava za put.
Njeno osamnaestočasovno putovanje do Švajcarske počelo je u ponedeljak, ali je bilo propraćeno teškoćama, naročito kada je porodica propustila “Jurostarov” voz. Majka je bila u bolovima dok su sestre pokušavale da nađu prevoz u koja će stati njena invalidska kolica.
“Strašno je šta smo morali da radimo”
Tara O’Rejli je opisala to iskustvo kao “užasno” i dodala: “Ne želim to ponovo da doživim. Strašno je šta smo morali da radimo. “Emocionalno, fizički, moja majka nije trebalo da prolazi kroz sve to. Stalno su je cimali. Imala je tako jake bolove”, dodaje ona.
Iako je planirala da se podvrgne eutanaziji u srijedu ujutro, Jeckie je po dolasku u “Dignitas” upitala ćerke: “Mogu li to da uradim sada?”
Umrla je u srijedu, u 10.30, pošto je zgazila dugme kojim će joj život biti prekinut. Za to vrijeme, čula se njena omiljena muzika .
Iako je trebalo da popije rastvor, bila je suviše slaba da prinese čašu ustima. Umjesto toga, stopalom je pritisnula dugme mašine koja joj je otrov ubacila u usta.
Prije nego što je umrla, ćerke su morale da otkažu žurku na kojoj je trebalo da prikupe sredstva za put, pošto ih je policija upozorila da bi mogle biti optužene za saučesništvo u samoubistvu.
Prema britanskom zakonu, zabranjeno je podsticati ili pomagati nekome da okonča svoj život.
“Uplitanje policije nas je duboko pogodilo. Bilo je dovoljno teško organizovati žurku, ali kada su nas upozorili, morala sam da otkažem”, objašnjava O’Rejlijeva.
“Zbog toga smo se našle u teškom položaju. Porodice ne trebalo da budu suočene sa takvim teškoćama kada žele da prekrate muke svojim najvoljenijima.”
Gledati je takvu bilo je više nego surovo
Ona kaže da joj je baka, koja je takođe imala bolest motornog neurona, umrla u 62. godini u užasnim mukama i da je majka preklinjala porodicu da se pobrine da umre dostojanstveno.
“U prvi mah smo bile van sebe, ali kako su mjeseci prolazili… Nije mogla više sama da jede. Gledati je takvu bilo je više nego surovo”, kaže O’Rejlijeva.
Neizlječiva bolest motornog neurona progresivno uništava nervni sistem, zbog čega pacijent na kraju ne može da hoda, govori, niti diše.
Sestre, koje su podržale kontroverzini predlog zakona o asistiranom umiranju, sada vode kampanju za promenu zakona u Britaniji kako za asistirano samoubistvo više ne bi bila zapraćena kazna od čak 14 godina zatvora.
“Besmisleno je što se toliko velikom broju ljudi uskraćuje pravo da biraju kako će završiti život. Gledati majku kako postaje sijenka sebe, znajući koliko je nesrećna, bilo je najteže za mene i sestru.”
“Imamo pravo da glasamo, radimo, donosimo svakodnevne odluke u životu, a zašto nemamo pravo i na to? Mislim da zakon mora da se promjeni kako bi se smrtno oboljelima dala sloboda izbora.”
