Iako se etničke grupe na Kosovu razlikuju u shvatanju koncepta pomirenja, sve se slažu oko toga da su kažnjavanje lica koja su izvršila zločine tokom oružanog sukoba i izgradnja dobrih međuetničkih odnosa od presudnog značaja za postizanje pomirenja, jedan je od zaključaka projekta „Puls javnosti“ – pomirenje i suživot, percepcije etničkih zajednica na Kosovu 2019″, koji je sačinio tim UNDP-a.
Program razvoja Ujedinjenih nacija na Kosovu – UNDP na Kosovu je danas u Prištini predstavila taj izveštaj i zaključke o propratnim aktivnostima kojima bi se obradila tematika pomirenja u saradnji sa javnim institucijama na Kosovu.
Izveštaj sadrži percepcije ispitanika o međuetničkom procesu pomirenja na Kosovu. Cilj studije je bio da prouči kako institucije, donatori i međunarodne organizacije na Kosovu mogu da na najbolji način podrže pomirenje sa stanovišta ljudi na Kosovu.
Studija je napravljena uz pomoć 12 fokus grupa i kvantitativne ankete sa 451. ispitanikom, koja je sprovedena u sedam multietničkih opština, i to: Prizren, Južna Mitrovica, Severna Mitrovica, Kamenica, Štrpce, Gračanica i Istok.
Zaključci koji slede daju ideje za propratne aktivnosti kojima bi se obradila tematika pomirenja u saradnji sa javnim institucijama na Kosovu.
- Oko 47 odsto ispitanika smatra da je učešće međunarodne zajednice veoma važno, a 31 donekle važno. Pored toga, učesnici par fokusnih grupa podvukli su značaj međunarodne zajednice kao pomagača u procesu pomirenja.
- Većina ispitanika u opštinama Gračanica (92%) i Severna Mitrovica (73%) navodi da je donekle veoma neugodno živeti u multietničkom okruženju. Pored toga, većina ispitanika iz Severne Mitrovice smatra da pomirenje nije neophodno (60%).
- Iako se etničke grupe razlikuju u shvatanju koncepta pomirenja, sve se slažu oko toga da su kažnjavanje lica koja su izvršila zločine tokom oružanog sukoba i izgradnja dobrih međuetničkih odnosa od presudnog značaja za postizanje pomirenja na Kosovu. Pored toga, učesnici fokusnih grupa smatraju da postoji puno „otvorenih rana“ iz oružanog sukoba iz 1998.-1999. god. koje bi trebalo da se saniraju pre nego što bi moglo da dođe do pomirenja. Kosovski Albanci su naveli i to da je problem nestalih lica tokom sukoba 1998.-1999. god. takođe velika prepreka u ovom pogledu.
- Skoro polovina ispitanika nezadovoljna je radom javnih institucija na Kosovu u pogledu promovisanja pomirenja. Pored toga, ispitanici smatraju da javne institucije nisu učinile dovoljno toga da podrže žrtve kršenja ljudskih prava tokom oružanog sukoba 1998.-1999. god.
- Javna bezbednost je predmet zabrinutosti za 46 odsto Srba koji navode da se osećaju bar donekle nebezbedno. Postoji velika pozitivna korelacija između broja ispitanika koji se osećaju bezbedno i njihovog stava o mogućnosti da dođe do pomirenja.
- Tokom razgovora vođenih u fokusnim grupama, Srbi su naveli da Albanci ne žele da se pomire, a Albanci su naveli da su Srbi oni koji ne žele pomirenje. Međutim, anketa je otkrila da većina pripadnika obe etničke grupe podržava međuetničko pomirenje na Kosovu.
- U opštini Štrpce, Srbi i Albanci, naveli su da bi opština i NVO trebalo da rade zajedno na osmišljavanju programa i aktivnosti koje spajaju lokalne Albance i Srbe u cilju pomirenja. Osim toga, učesnici fokus grupe svih etničkih pripadnosti pomenuli su kulturološke razlike, uključujući i jezik, kao prepreku.
